Školski list

— 184 —

материјалнога. Над учитељском службом и личношћу влада неопредељеност и својевоља. Учитеља постанља на службу нека извесна власт (од поменутих трију : црквена, земска или министарство), утврђује га у дотичној служби, он не склапа ни с ким никаквих уговора и с те стране изгледа нам, да учитељско звање има чиповпички (должностној) карактер. Али кад се ово постављање дубље иосмотри, можемо се уверити да руски учитељ ни из далека нема оно што имају други законом признати чиновници т. ј. он не може имати почасних одличија, могу га из службе вазда и без довол^ног узрока одпустити и нема права на пензију. Преимућства учитељског сталежа, ио једном зборнику, састоје се у сљедећем: 1. Сва она лица која служе као учитељи, а ио својему сталежу (рођењу) могу бити кажњени телесном казном, ослобођавају се од исте. 2. Сва лица која служе као учитељи, а припадају сталежу који је дужан плаћати разне подати (порезе) ослобођавају се од натуралних дужности, скопчаних с дотичним сталежем. 3. Имају олакшицу при војничкој служби. 4. Ослобођени су од уписа у списак заклетих заседатеља. 5) Имају право да могу децу своју бесплатно школовати у мушким гимназијама и прогимназијама министарства просвете, служе ли под дотичном министарском или другом школском влапшу. Што се тиче образовања учитеља, оно је веома различито. Без сведоџбе о учитељској способности не може нико добити учитељску службу. Сведоџбе пак о учитељској способности добијају се по издржаном испиту у учитељским семинаријама. Захтеви за добијање дотичне сведоџбе веома су незнатни. У опште тражи се знање из оних предмета и у оном обиму у коме се исти предају у градским парохијским школама. Из горе реченога сљеди, да у кругу учитељском можемо наћи људи образованих, који су свршили гимназију, духовну семинарију, учитељску семинарију, а на послетку можемо наћи и простих сеоских момака, који су како тако „с грехом пополам" што рекли Руси, свршили двукласну земску школу и потоме набавили при учитељској семинарији сведоџбу о учитељској способности. У црквено-парохијским школама по највише обављају учитељске дужности ђакони уз незнатну, а често и уз никакву плату, свештеник пак обично предаје науку хришћанску. Узгред ћемо напоменути овде и неке школске власти које бдију, над земским и министарским школама, а те су: местни ине пектор народних школа; срески предводитељ дворјанства (племства)