Školski list

_ 42 —

ствовања и жеље. Срества с којима нас Је природа у томе иогледу обдарила веома су слаба и несавршена. Помоћу мимике и говора никада нисмо у стању тачно изразити и описати појаве, које нам се у души збивају. Брзина мис.ли вазда претиче речи, тако, да човек често није у стању, да се изрази онако, како желн и мисли. Неки људи описују душевне појаве своје једним, а други другим речима; тако исто не употребљавају сви људи при изражавању својих душевних стања једну и исту мимику и једне исте манире. Дешава се врло често, да јвдан човек употребљава неке манире при изражавању извесних својих душевних поЈава, а други се пашти да баш помоћу тих истих манира опише сасвим противне душевне појаве своје. Из тога сљеди, да, експериментатор може врло често у велику забуну доћи, те при изучавању душевних појава извесног субјекта, извести из њих сасвим погрешне закључке односно узрока происхођења и закона усљед којих се извесна појава у души рађаи развија. Тако исто веома је трудно разликовати и оделити једне душевне појаве од других, пошто се оне с несхватљивом брзином смењују, а такође много нам смета при томе и сличност појединих душевних појава. — Тешкоћу налазимо и у томе, што је субјект дужан обратити живу пажњу на сам експеримент, а он баш врло често у том моменту бива расејан. Друга врло велика тешкоћа, усљед које експериментална психологија не може постићи савршенство јесте та, што се душевне појаве никада не могу производити вештачким начином, а то због тога, што свака душевна нојава има свој ириродпи узрок из којега се развија, а тако исто вештачко нроизвођење душевних појава противи се и слободној вољи човечјој. У лабораторијама за експерименталну исихологију, примењују се над субјектима разне методе за испитивање једних и истих душевних иојава, а такође једна те иста метода за објасиење разиих душевних појава. Експериментисање је као што већ гопе изложисмо веома трудно, јер врло често може да се догоди каква погрешка при изучавању, а у оваким стварима и најмања погрешка у врло великој мери утиче на резултате, тако да у место закључ&ка, који би се најтачније оснивали на експерименту, човек може да добије ипак теоретичке закључке, који могу бити ногрешни. 1Горед свију тих недбстатака својих експериментална психологија мас може уиознати са многим душевним појавама; шта више