Školski list

— 73 —

га да својим ногама ходи. А да би ову цељ што сигурније иостигли, дужни смо што пре и што чешће узде васпитања давати самој деци у руке; дужни смо увек памтити златну изреку: ће1р 011 уоиг8е!С = помози се сам! Како дакле да се понашамо према дечјим играма ? Три четвртине целог живота проводе деца у игри. Да ли да их оставимо на домишљатост маште им ? Да ли да их приморавамо, да сами изналазе забаве и да се искључиво сами забављају или на против да ли се може допустити, да им и у игри као и у сваком другом васпитном раду ми крчимо пута, да их руководимо и да им умешност потстрекавамо ? Ово је једно од најтежих питања. С једне стране не можемо порицати, да деца већ сама од себе знају наћи најдуховитије и најобилније изворе забава. Ко није имао прилике да ужива у детету посматрајући га како по неколико часова седи на земљи или у песку, те буши рупе и гради разне облике, без икакве сврхе (јер их на послетку опет затрпа и сруши), а предаје се том свом послу с таквом пажњом и озбиљношћу с каквом се и Архимед удубљивао у решавање својих великих проблема! Шта ради ? о чему мисли ? Шта ли му се врзе у млађаној главици ? То нам нико па ни оно само не уме казати. И опет му ти часови пролазе с оном лакоћом и брзином која је једног и истог значења с игром; та оно се само играло. С друге стране пак кога нијв растужила она туга и она брига, која се појављује у детета тада, када се њих више искупе на игру, а нису у стању да пронађу и да се сложе шта да се играју ? Како нас тада погледају и од нашег искуства и умешности очекују помоћи. Да ли треба да их одбијемо тада? Или смо им дужни притећи у помоћ и дати им у руке оружје противу досаде ? Од своје стране признајем, да се у мени пробудило сажалење) када сам видео три малена ловца моја, где се наоружани и без цељи шећу горе-доле по празноме врту и мирној кући. Ми смо проузроковали, да су деца изгубила вољу за своје дечје игре, јер смо им осладили људске забаве. С тога сам за потребно сматрао., да се као васпитач умешам у њихову игру и радујем се овој одлуци својој, јер док ми је овом приликом била цељ само да забавим децу, уједно ми се и прилика указала за једну важну студију. Заједнички живот с децом богат је у поучним изненађењима. — Што да и ми не покушамо ловити ? — рекох им видећи их снуждене. — А како, бабо ?