Školski list

— 182 —

требна је душевна мирнсхћа ; због тога је задаћа дисциплине даље, отклонити сваке жудње страсти. Почем пак ово настава унапређује — а особито наука вере — то омогућава васпитника на моћ донашања моралних пресуда, а употреба истога додиром иних је могуЋна, то развијајмо пријемност у оба правца. Ако је пак васпитник већ моћан на пресуђивање поступака, изазивајмо га на то са допадањем према правилно изреченим пресудама, дочем негодовањем исправљајмо све погрешно делајући овде свагда на чуствовање му. Ако је васпитник с етичног гледишта већ кадар самостално се решити за поједине поступке, дисциплина и онда не сме из вида губити руководна етична начела васпитника, већ при најмањој погрешци на поправку га упутити, но овај поступак не сме бити у виду казне већ као бодрење и упутство. Руководна начела дисциплине ваља да су: отстрањивање ода зла а одржање у добру; бодрење на самоопределење при поступку ; ноступање према извесним захтевима; прилагођнвање на мирноћу душевну; оплемењивање чуствовања и поправљање погрешака. Из овога се већ види, да је дисциплинирање поред све своје важности и најтежи васпитни поступак, јер употребимо ли га касно, то коцкамо васпитникову самосталност; користимо ли се пак рано — врло га лако несташним створити можемо. Нри уиотреби јој највише дејства има иример, који васпитник у породици, личности васпитатеља, у школи и друштву налази. Дисциплина већ усљед своје цељи ваља да свагда избегава свако срество, које ученику смета у развитку самосталности. Самосталност без чврстог карактера не може постојати, а овоме је пак основ воља. Ова је нак само тада умесна, ако је моралним захтевима подвргнута. По томе и срества за постигнуће истога употребимо: одобравање и негодовање, савети и опомене, разјашњење и настављање. Дочем заповест, забрана, награђивање и казна тек само изнимно нека се при дисциплинирању употребљују, јер су само тако важни за развијање чврстог карактера етичних идеала. Душевно овако развијан свагда довађа у хармонију ноступке своје са процесом мишљења и свагда је конзеквентан. У дисциплини дома&ег васпитања огледа се моћ народа. Но ако је она онде лабилна, рђава — школа је позвана да јој погрешке исправља и васпитника добром дисцинлином од зла сачува. На оба места пример највише чини. Религиозно чуствовање васпитатеља (родитеља и учитеља) добра воља и љубав — од трајног су