Školski list

Гсд. XXXI.

ттт тгвде ^и Лиот" ивдави једав пут у меоецу. Претпдата је на целу годинј 1 ф . 50 новчића, а ва Орбију 4 динара. Учитељи са малом пдатом, као и богослови и ариправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплнта таљу се : Уредништву „Школског Ииста" у Сомбор (Аустро-Угарска).

У Сомбору, 31. Октобра 1899. године.

РЕЧ-ДВЕ 0 ПИСШЕНИШ БЕЦБАША. Предмет, о којем намеравам да пишем врло је важан како са практичних тако и са васпитних разлога, те као такав заслужује да му се у основној школи и што више пажње поклања. Као што нам је познато, задатак је народне школе, да децу спреми за другу школу — школу живота — и да им развије и образује душевне способности. Дакле и код овог предмета је основној школи пружена прилика, да што боље одговори своме задатку. Практичну страну писмених састава држим, да би сувишно било, да је на овом месту навађам, јер нам је свима добро позната. Васпитна пак вредност споменутог предмета јесте поред осталог још и та, што се при том послу дух образује, јер „онај, који хоће своје мисли да напише, мора јасније да мисли, бистрије да схваћа и више собом да влада, него онај, који то усмено учини" (Кер). Да би писмене веџбе удовољиле како практичној тако и васпитној сврси навешћу начине помоћу којих држим, да би се лако, сигурно и брзо добар успех постићи могао. Но пре него што пређем баш на сам начин, којега би се при овом послу придржавати ваљало, споменућу оно, што је пре тога врло нужно, а то је припрема за таЈ предмет т. ј. како ћемо спремити ученике за тај посао. Претеча овога предмета јесте правилно усмено исказивање мисли. Најпре треба дакле ученике ваљано у усменом говору извеџбати, а тек онда, пошто се у томе добро извеџбају, ваља прећи на писмени израз мисли. Да би пак ученике извеџбали како треба у усменом изразу мисли, треба их још у првом почетку привикавати И од њих захтевати, да на стављена им питања увек само у потпуним реченицама одговарају, лепше, одабраније песме задавати им да на изуст науче, како би и тим свој говор обогатили, оно што читају,- нека се веџбају, како би у стању били да то својим речима