Školski list

— 165 —

Дакле из активности рађа се саморадња, из саморадње сатоаоуздање а из овог развија се воља, знање и умешност. Развија се оно, што је битно и по живот и васпитање. Док знање не аређе у умење, оно не вреди ништа. Треба дакле развити свест о узрочној вези између успеха у школи са праксом, са потребама, са радном снагом коју човек доцне мора употребити. Али осим овога, из саморадње и умења развија се оно што чини основ стварању карактера. — Развија се расуђивање ученика, затим се почну вежбати у изрицању својих судова о појединим објектима, правилима, законима, појмовима и у опште предметима учења, и људског а највише свога делања. Сва тежина педагогике лежи у овом изрицању судова и она сматра то као основу, мост преко кога треба настава да пређе. Управо ово расуђивање и изрицање судова чини она полугом у настави на којој се ослања цело васпитање, јер се само из тога могу развити теоријска, а из ових арактична начела и тиме утрти пут за образовање моралног карактера. — То и јесте сврха васпитања. Буде ли се тако изводила настава она ће спремити земљиште само за добре врлине. Свакој реакционарној сгруји или најезди моћи ће се ученик одупрети, и у свом социјалном животу створити карактер. Ну све ово, као што казах, не може бити под крутом и грубом дисциплином, која убија сваку живост и духа и тела, а у духу ]е живост и слобода мишљења. Без овога пак не може се ни замислити васпитање и образовање. Треба знати још и то, да лепо понашање и опхођење наставника са ученицима често пута заглади и незнање његово, те тако то понашање чини му услугу, јер би иначе могла наступити немарност, монотоност и непажња, када се слабо предаје. — Све ово што сам изнео, било би за препоруку. да сваки наставник зна* Завршујући ове своје реФлексије, могу слободно из свога искуства рећи, да добар и благ васпитач или наставник оставља увек дубок утисак у души учениковој. Са задовољством се таквог наставника омладина сећа, лик му остаје урезан у души њиховој кроз цео живот њихов, а то је уједно и најлепша и једина награда за једног доброг наставника. Милисав Д. МарковиЂ.