Školski list

рада сиојени, где се иак иије могло од једног одређенога броја сати одстунити ; ту се је исти број задржао (маџарски језик и т. д.). Пошто боравак у школи осим гимнастике и женског ручног рада (који тако исто сиада у оне техничке предмете што се у „ваншколским" часовима имају свршити) за свих 12 разреда по Распореду од 1895. год, износи 21&1 2 сати, од којих група науке вере има 54^2, срнског језика 108, маџарског језика 54, рачуна 48 а стварних (уцраво хуманитарних знања 12 сати, дакле 4*] 2 : 9: 4 Ј | 2 : 4:1 — пошто је и у распореду часова требало истаћи оно неколико предмета, која су Уредбом прописани, а у Распореду од 1895. год. нису споменути (цртање, красноиис, реалне науке, певање итд.) и пошто је придељивање тих предмета појединима од оних 5 група неку иромену изазвало : потпуно одговара и Наставној основи и Распореду од 1895. год. овај расиоред непосреднога рада, када групе стоје као 6 : 11: 6 : 4: 2, или 6 : 10 : 5 : 4 : 0 или 6 : 12: 5: 4: 2, или 7: 10: 5: 4: 3 и т. д. Према томе неоснована је зебња, као да је према „старом" Распореду ма који предмет ускраћен. А да је то заиста тако и у погледу српског језика, види се још боље, кад се часови за „стварна знања" припоје часовима српског језика. Онда има круг веронауке 4\ часа, круг српског језика 10, круг маџарскога 4*| 2 и круг рачуна 4 часа, а по наредби бр. П1. С. 749.1728. ех 1904 има 7: 13: 5: 4, или 7: 14: 5 : 5 и т. д. Да је пак подела круга српског језика на два, односно три одељења заиста потребна била, доказује и сама представка, јер по њеном схватању за „реалне" предмете до сада није ни било одређених часова — која је дакле превидела, да се на основу читанке имају обрађивати не само земљопис, повесница и устав, за које је и наредба од 1895. год. засебно одредила часове, него и „чриродне науке," па теоретски део „вртарства и пољоделства" и „кућарства" и на нослетку и „наука о чувању здравља", која у Наставној основи од 1895. год. није као засебан предмет истакнута, али за чије се обрађивање у градиву за „српски језик" дало потребно упутство. Пошто учитељ према томе има да обрађује на пр. словенски 2 сата недељно, рачун 4 сата и т. д. а и пошто се при подели тога времена баш пазило на то да се са нижим разредима (кад се време није једнако поделило) више ради непосредно, него са вишима и односно, да се за онај разред одреди више часова, за који је по Наставној основи од 1895. год. више градива прописано : неосноваиа је и та тврдња, као да подела непосреднога рада на поједине разреде није примерена Наставној основи. Да је пак неоснован и онај главни приговор представке, по којој се не би могло прописати вигае од 25 часова недељно. види се из следећег: 33. §. школске Уредбе прописао је за редовне прилике 25 сати, али је и то наредио да се - 31 —