Školski list

— 511 —

ред. Прва тачка је: „Саветовање о стању народном у здравственом, моралном и материјалном поггеду и шта учитељство ради и шта би могло радити да се то стање понрави" предаје: г. Душан Бошковић учитељ у Бега-Сенђуру. После прочитања расправе саветовало се учитељство о овоме важноме предмету скоро два часа. НајвЕше је учествовао у овој распри г. Љубомир Лотић референт; за тим: Богдан Поповић, Јован Анђелић, Миливој Вугарски, Шаца Торњански и Вртипрашки. Далеко би ме одвело да сво ово саветовање опишем, но у главноме може се свести на следсће: да се у нарору здравствено стање поправи, упућивати ваља народ како да зида кућу; највећу и најлепшу собу за себе да задржи, а не за госта; деца да не спавају са старијима у једном кревету и да их је што мање у једној соби; собе да се и зими ветре и особито да се чисто држе, деца да се добро хране, а девојка боље да је појела ону свилу у којој се сахранила, пак можда уз бољу храну не би од сушице млада и зелена у хладни гроб легла; у болести да се иде лекару, а не бајллици; деца да се упућују, да не дишу на уста, него на нос; да ознојени не пију воде и особито да се клоне прашине, а љубе чистоту. У погледу материјалном најлакше се да помоћи народу, оснивањем земљорадничких задруга, а за сузбијање моде и материјалног пропадања нужна је нарочита организација, и на исту да се позову све општине, власти и лојединци. У школи пак да учимо децу скромности, њежности и пристојности, а учитељице и учитељи да сами својим примером у томе- деци претходе. Г. Драгомир Сиротановић, учитељ из Срп. Елемира прочитао је за тим иисмену радњу гђце Јелене Нешићеве бивше учи тељице у Канаку и то: „Предавање мађарског језика по начину непосредности". Г. Јован Анђелић налази у овоме методу као неки шовинизам и никако се не слаже тиме, да се у вероиспо ведним школама мађарски језик по начину „негшсредности" учи. Миливој Бугарски одобрава исти метод, али само при извесним лекцијама као: при разговору који се води између учитеља и ученика (устани, седи, пази, даље, убриши! и т. д.) и при разговору о оним предметима, што се у шк. дворани налазе, односно ради којих се не мора нануштати шк. дворана, или прекидати предавање. За тим је гђа Даринка Велисављевићка предузела практично предавање из „Очигледне наставе у II. разреду". — Предавање је било монотоно, питања неодређена, а пошто су на иста учитељице одговарале у место учиница, то је још више упаде,ло у очи како су питања неодређена. Много је боље решио своју задаћу г. Драгомир Сиротановић, који је држао право практично предавање „0 обичним разломцима". Предавање је било живо и вешто изведено, а упознавање разломака очигледно. После овога је читала своју радњу гђа Софија Бугарска, учитељица из В. Бечкерека: „Шта је цељ ручном раду у школи и које су средства и начин да се домаћа индустрија међу народом омили и рашири и да му као извор прихода служи." Ову