Školski list

551 —

Хрватској да се уведе, и пошто је у том закону религијозни моменат у васпитању достојно уважен и довољно зајамчен, како се- то види из §. §. 1., 6., 120., 147., 165., 178. и 191., по чему дакле заступници цркве не само да не могу битн противни том закону, него је очекивати, да ће баш они бити крепка подпора му, то се умољава и Њаг. Светост, да би снагом своје речи изволео своје свештенство у интересу цркве склонити на то, да при увађању закона тог суделује. Исти оваки позив добије и Високопреосввштена г. епископ г. карловачки, па да се не би ни о земаљски закон, ни о корист своје цркве огрешио, обрати се Њзг. Светости с молбом, да му изјави, како мисли у тој ствари поступити, особито с погледом на већ учињену у тој ствари представку од нар. сабора. После дође и од Високопреосвештеног г. епископа пакрачког допис (од 1. новембра 1875. бр. 528, овде под М. 852.) наводећи како политички органи, земаљски школ. закон у његовој епархији, без знања нар. школ. органа уводе, и видећи у томе велике опасности за православну цркву (које се подробније раззлаже) моли Њег. Светости за упутство и да Његова Светост код вис. места кораке учини, са црквеног и нар. школ. становишта. Уз то дођу и неке жалбе и тужбе од општина у том погледу: од православне општине ораховичке из Славоније (од 4. окт. т. г. бр. 32. овде под М. 767. ех 1875.) и од општине шуљманске из Срема (од 25. октобра 1875. бр. 80. овде под НШС. 209. ех 1875. ШО. 261.). Нар. гакол. Савет (у седници од 24. нов. бр. 209. ех 1875.) закључи, да пошто се народни сабор представком већ обратио на вис. хрв, зем. владу с молбом, да се приликом увођења ззм. школ. закона у обзир узму српска правозлавне школз, а на то још нема решења, да се сада обрати представком на вис. хрв. слав. земаљски сабор с молбом, да се зем. школскн закон, о устројству пучких школа подвргне ревизији, и да се жељ9 срп. нар. цркв. сабора, у представци изложене, у обзир узму. Уједно се из те седнице путем епарх. школ. одбора свима цркв. општинама препоручи, - да се старају своје вероисповедне школе одржати, и да их до краја месеца децембра неизоставно пријаве. После дође наредба од вис. хрв. зем. владе (од 28. јуна 1876. бр. 2896. овде под НЦШС. 240 —101.) у којој се излажу услови, под којима ће се од сада примати пакрачки и горњокарловачки приправници у учитељску службу на пучким школама у Хрватској и Славонији, и каже се, да ће се за ово време, до краја школ. год. 1878. примати и они, који нису пре препарандије свршили нижу гимназију ни реалку, али примиће се, ако накнадно и с добрим успехом положе учитељски исггит на јавној земаљској препарандији. Одмах затим дође и други допис (под 8. августа т. г. бр. 3579. овде под ШЛС. 202 — 101.) којим вис. хрв. зем. влада јавља, да епарх. школскн одбор пакрачки наредбу горњу није прогласио у препарандији пакрачкој с тога, што та препарандија спада под непосредни надзор глазне