Školski list

Ђура Брашован, Коста Ђонин, Лаза Терзин, Сленчевић, СоФија Кжа цина, Зорка Јовановићева као одборници. На реду је било практично иредавање Х.ристине ДоиовиЛеве, учатељице из Павлиша с ученицима V. и VI. раз. и то лекција из природописа, о медведу и о лисици. Писмену радњу је имао да критикује Лазар Ћосић. вршачки учитељ, Критика је била повољна, коју је збор усвојио, а предавачици је, с неким напоменама, изражено признање на раду. Живојин РајковиД је радио с ученицима из IV. раз. лекцију из срп граматике • иознавање именица. Ову писмену радњу је добила на оцену Емилија Пихерт, учитељица у Вршцу. Даница МилиЛева, учитељица у Вел. Средишту читала је своју радњу : Шта може учитељица да учини за народ ? Ова је радња пуна здравих погледа на народне прилике. Види се. да је свб то резултат зрелог посматрања, које не затајива ране, што их видимо на телу народну. — Збор је читаву радњу у својој стварности усвојио, са напоменом на извесне Формалности исте радње. Еоста Ђонин, учитељ из Вршца мрочатао је своју писмену радњу: 0 иредавању рачуна у свама разредима основне шкоие, с нарочитим обзиром на десетичне разломке. Овај посао, нрема свој својој опсежности, нриказан је доста ошпирно, што је збор усвојио са извесним примедбама. Прочитано је решење всл. Школ. савета у погледу новог распореда и сталности учитеља ца на паралелним разредима. Ово је био одговор на представку овог збора. Светозар Брашован, учитељ вршачки, прочитао је своју иисмену радњу : Моћ васпитања. Својим особито разумљивим и лепим разлагањем и овога пута показао нам је, да је овај рад изашао испод пера нашег врлог учитељског ветерана. Штета је, шго га њ^гова урођена скромност потискује у најуже кругове, те га осим најближе околине, други и не познају онолико, колико он то по својој ретко ваљаној учитељској спреми, одиста заслужује. Читан је допис уч. збора новосадског среза о даљем образовању и васпитању нашег народа Пошто је у дневном реду данашњег збора још од пре остала тачка : слободни разговори о стању народном, то је допис новосадског учитељ. збора спојен с овом тачком, те је уједно расправљено о свему. И овај збор је потпуно сагласан с новосадским збором у томе, да нашем вароду треба брзе помоћи и то на свима гранама народног нам живота. Да би свему овом што више лека нашли, постављамо за девизу свога рада : „у народ, у народ. у народ!!" Само савесним старањем : да иазимо иогрешке да својским настојавањем: да исте иогрешке отклонимо, можемо се надати, да ћемо бити прави лекари болесног народног нам живота. Ово ћемо постићи, ако, пре свега, сами учитељи буду у свему узори своме народу. Само тако ће им њихове речи пасти на вагу народне послушности, иначе ће се изгубити у жагору, као слаби гласић међу риком колосалних таласа узбурканог мора. Кад учитељи сами буду слика потпуно свесна и ваљана човека у сваком погледу, онда његови савети неће толико ни требати, јер ће сам пример учи-

— 587 —

89*