Školski list

БЕЛЕШКЕ. — Колино да спавају школсна деца. Коме није жао пробудити малишана ујутро? Мама би рекла: не дирајте га. — како елатко саава! И има често иравојер и сами лечници потврђују то. Мишље&е је лечника да деца од 6—15. године безусловно треба да спавају 10 сати. Дете у томе добу расте и баш тада му је пајпотребнији одмор, а одмара се кад спава. У Енглеској примљен је иредлог једног лечника, да школска настава пре иодне доцније почиње, да се не би школска деца ускратила у епавању. На завршетку свог једног предавања о том питању каже ово: „На сваку маленкост треба да пазимо код одгајивања будућег народа, јер свака и најмања ситница може упливиеати не само на телесно него и на умно а с тим у вези и морално васпитање, а није мала ствар какав ће нам бити будући народ, да-ли здрав, телеено и умно или противно. За оба случаја одговорнисмо ми!" Ј. 3. М. — Наука вере у америчким школама. Пре две године поднешен је предлог, који је и примљен, да учитељи у основним школама не предају науку вере, него да то чини представник вероисповести али ван школе. Овај се предлог образложава тиме, што иредавање науке вере спада у право конФесије, која се неће огрешити ни о догме ни о верске и црквене обичаје. Ако предавање науке вере и даље остане у светским школама а код светеквх људи изгубиће она ону важност, коју хоће и треба да има. Сваком своје. Свештеник се спрема и шири и утврђује веру, па иустимо му нека он то врш 1 како хоће и зна, да не би кривили носле и школу и недужна учитеља због слабе религиозности. — Заиста је ово лепо образложено. Ови к и се разлози могли и на наше прилике применути. Ј. 3. М. — Засебна настава за слабију децу. Зна се да школска деца не нанредују сва једнако. Има деце даровите, средње и на послетку слабе. Они први и други којекако могу заједно, али ови носледњи, због тога што не могу да нанредују уиоредо са онима буду напу штена, те по две и три године седе у једном разреду. Није то само код нас тако, има тога и код других народа, али је у томе разлика, што се код других народа води брига и о такој деци, да не иропадну. У Немачкој има удружење које води бригу о тој школској деци. Из извештаја то^а удружења. који је нрочитан на скунштини у Мајнцу, види се да ,]е год. 1898. у Немачкој било 58 школа за слабију децу, са 4281 ђака а год. 1902. било је 174 школе еа 15.000 ђака. — Раденинка школа У Берлину. Пре кратког времена, изашао је извешта.ј о раденичкој школи у Берлину за 1905 — 6. шк. годину. Број ученика је износио 1282. међу овима 93 женске — а осим ових настави је присуствовало 4/ занатлијских шегрта. По добу је бало испод 20 година 115, од 20—30 година 834. од 30—40 година 176, од 40—50 било је 26, а етарији од 50 година било је 5. Цео трошак око наставе је износио 5000 М. У мрве три четврти године — држано је сваке недеље иет вечерњи нредавања. Кно теме у новом предавању споменућемо ове: „повест о зааатлијској радионици —" кад - :9о —