Slovenačka

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 29

највећи у краљевини, са великом топионицом; прерађена руда се већином извози. Мањи рудник олова постоји и у Литији. Сви остали рудници, за олово, живу, манган, железо и т. д. сада су напуштени, јер није било довољно руде за модерну производњу, — велики рудник за живу у Идрији, други у Европи, остао је под талијанском влашћу, исто тако каом рудник цинка и олова код Рабља у западним Јулиским Алпама, Зато има Словеначка обилно угља; угљенокопи су у Трбовљу, Храстнику, Загорју и код Лашкога, код Велења, код Рајхенбурга, код Кочевја, у Крмељу код Шт, Јанжа и још неколико мањих. Целокупна продукција угља у Оловеначкој износи скоро половину укупне продукције у краљевини. Али сав угаљ у Словеначкој је из терцијарног доба, те је или мрки угаљ или чак лигнит; најбољег, то јест црног угља Словеначка, нема ; незнатан рудник код Орља близу Љубљане је тако мали и примитиван, да не долази у обзир. Међутим има Словеначка велику количину водене снаге, што је разумљиво с обзиром на велику разноликост у терену и обиље водених талога, распоређених равномерно на сва годишња времена. Електрификација Словеначке напредује стално; највећа два подузећа за производњу електричне струје су Фала на Драви изнад Марибора и Завршница близу Бледа; мања су још по сеоским општинама, Интензивнију електрификацију омета оскудица капитала. Индустрија у Словеначкој мора према томе великим делом увозити сировине. Што се тиче географског распореда индустриских предузећа, треба пре свега нагласити, да имамо два различита предела; скоро сва индустрија је сконцентрисана на територији око железнице Марибор — Цеље — Зидани Мост — Љубљана — Врхника, и на терпторији северозападно одатле, док је предео југоисточно од наведене железничке пруге скоро потпуно без индустрије. Велика индустриска средишта, где се становништво издржава већином само од ин-