Slovenačka

36 милко кос

Госпосветском Пољу, посвећена је ускоро једна од првих хришћанских цркава међу Словенцима: Госпа Света.

| Немци су пустили испрва карантанским Словенцима њихове домаће војводе и нису, изгледа, још много дирали у њихове правне обичаје и друштвени састав. Војводе Горазда и Хотимира, а исто тако вероватно и њихове претходнике већ од војводе Валука, постављали су Словенци за своје војводе по старом обичају, посадивши их на војводску столицу на Госпосветском Пољу. Тај обичај се вршио и под војводама туђе крви, све до почетка ХУ века.

Против германофилске дворске странке Словенаца-хришћана дигла се народна опозиција, „словеначка странка“. која се држала старе вере и мрзила туђинце у земљи. После смрти војводе Хотимира та је странка и успела. Побеђена хришћанска странка тражила је помоћ код Бавараца и 772. г. она је и нашла. Словенци-нехришћани били су побеђени, а хришћански. мисионери и с њима појачани немачки утицај добили су превласт у земљи. Нови војвода Волкун постао је, несумњиво помоћу Бавараца и против воље словеначке народне странке, владар у Карантанији. Признавао је и даље баварски суверенитет, а откада је 788. год. Карло Велики потчинио опет Баварску својој власти, 'франачку врховну власт.

Освајањима словеначке земље примакла се франачка власт границама аварског хаганата и византиског царства. Сукоби на истоку између тих држава и франачке велевласти постали су неизбеживи. Најпре је плануо аварски рат (791.—796.). У бојевима са Аварима морали су карантански Словенци помагати Францима. У друштву с њима ослободили су од аварског ига тек тада своју браћу око горње Саве (око 795.. Ширењу хришћанства било је по свршетку аварских ратова отворено најшире поље, на југу од Драве од стране патријарха