Slovenačka

38 милко коб

току рата на своју страну Словенце у Крањској, један део карантанских Словенаца, и на истоку Тимочане. Јужни Словени од италске до бугарске границе устали су тада заједнички против туђинске власти. Тек у дугогодишњим и тешким борбама (819.—822.), у којима је Францима помогао и далматинско-хрватски кнез Борна, а Словенима барем посредно Византија, могли су Франци донекле свладати словенска племена. То није био обичан устанак, који је кренуо Људевит, него борба за слободу; а у позадини то беше борба и за политички утицај и власт двеју великих сила: франачке и византиске. За Словенце је било учествовање у ЈЉудевитовом устанку судбоносно. Тада су изгубили право да постављају војводе домаће крви.

Тежња да отклоне поновне сличне покрете, као што је био Људевитов, и бојазан пред влашћу Бугара, који су у трећем деценију 1Х века проширивали своје нападаје чак до Карантаније, принудиле су цара Лудвика да изведе административну реформу, која би била кадра боље сачувати интересе његове државе на источним границама. Год. 828 подељена је Фурланска Марка на четири грофовства : Фурланску, Истру, земљу на горњој Сави и Доњу Панонију. Прве две су остале у ужој политичкој вези са Италијом, а друге две са Карантанијом и Источном Франачком. У овој за будућност словеначке земље веома важној вези и подели остају оне и када су, по Верденском Уговору 848. год. Истра и Фурланска потпале под цара Лотара, а Карантанија са маркама на Сави и у Панонији под краља Лудвика Немачког и његову државу.

После одбране од спољашњих и унутрашњих непријатеља и административног уређења, отворена су широка врата верској и политичкој пенетрацији Немаца, са којом је ишла и интензивна колонизација и германизација словеначке земље.

Ватреног помагача за своје политичке, верске и

5.

Ки каша» јој“ о дола

"

ПАРИЗ

дао али