Slovenačka

50 Ммилко кос

јала. Избор новог римског краља Рудолфа из породице Хабсбурга (1278. променио је ситуацију. Настојања новог краља, да створи својој кући и породици јаку територијалну базу, определила су његову политику према Пршемисловцу. Правну основу за свој поступак могао је Рудолф, као римски краљ и феудни господар Отокаров, лако наћи и по том тражити враћање добивених државних феуда. У самој земљи нашао је Хабсбурговац потпору у високом клеру и племству, које је постало незадовољно са Отокаровим строгим режимом. Они који су раније позвали чешког краља допринели су после највише његовом паду. Прилике су се брзо развијале и свршиле катастрофом код Дирнкрута, где је Отокар изгубио битку и живот (1278.).

Развој хабсбуршке власти у словеначкој земљи. Сада је дошао Хабсбурговац, као наследник Пршемисловца у источним Алпима, са својим настојањем да створи јаку домаћу власт. Врло опрезном политиком, пуном концесија цркви, властели и грађанству, знао је Рудолф осигурати некадашње Отокарове земље себи и својој кући. Али то му ипак није успело у Отокаровом обиму. На једанпут се појавио гроф Мајнхард горичко-широлски, који је учинио круни при враћању Корушке и Крањске највеће услуге, тражећи награду. Добио је Корушку, са њом војводску титулу и чин државног кнеза и непрекидну територијалну везу између својих горичкофурланских и тиролских поседа (1286.). Аустрију, Штајерску, Крањску са Марком добили су синови самога краља као државни феуд (1282.. Тешкоће су избиле са Крањском, где су корушке војводе имале велике властите и феудалне поседе. Коначно је нађено решење тако; да је Мајнхард одржао Крањску и Марку као закуп.

Тако је дошло до другог територијалног уједињења највећег дела словеначке земље под једним земаљским господарем, уједињења, које се током ХЛ и ХУ века, присаједињењем још неких