Službeni list Srpske književne zadruge

29

Благајник г. Урош Благојевић напомиње, како је прве године, када је управа расправљала питање о повезу у тврде корице, расписом питао све поверенике, шта би они и чланови више волели: или књиге у тврдом повезу, чак и с мало задоцњења због повеза, или више књига у меком повезу, па је од свих, сем двојице, добио одговор да више воле прво, те се

_ управа и на основу тих мишљења одлучила за повез

~

у тврде корице. =

Г. „Јован М. „Жујовић ипак мисли да је несразмера између суме на штампање и суме за повез, јер штампање износи „а коричење У. Он мисли да би боље било дати више књига без тврдих корица.

Поттредседник напомиње да се ова сразмера са свим мења, кад се у издатке на књиге урачунају и хонорари писцима и сви други трошкови око издавања, те да према свима њима коричење не чини /.

Г. Стеван Ловчевић мисли да је овај издатак, показан за повез, релативан и да би, пре него што се осуди и одбаци коричење, требало знати и цену обичнога, доброга мекога повеза. Али он налази да Задругине књиге треба и да су трајне, да уче наш свет на оснивање библиотеке. Кад не би биле укоричене, морао би појединац за овакав повез плаћати бар један динар од књиге, те би га једно коло стало двогубо. | =

Г. Љуба Јоксимовић налази да је ова позиција на коричење мала и повез јевтин зато што се ради у маси. Он је уверен да би појединац за само коричење морао плаћати више него што даје Задруви за овакве готове књиге, те је свакоме бољи рачун да купи књиге овако, него ли да их сам повезује, а да му Задруга. књиге поклони.