Službeni list Srpske književne zadruge

ХХхХуцП

говарати о крупним стварима. ( тога ћу само на понешто одговорити.

Мени је жао што г. Томић, озбиљан човек, изрично најављује: да се спремао и разгледао о чему ће говорити, кад му се ипак у говору десило неколико крупних омашака. Чисто да се запштам: да ли је он'имао у рукама књиге о којима говориг Он је за

„ирске песме“ (0. М.Сарајлије овде казао: да јету један човек писац предговора, други напомена а трећи додатка. То није, а баш и да јесте, то пеби била крупна погрешка. (ГР. Томић: није истина). Књига сведочи шта је у ствари...

Ј. Томић. Молим Вас, господине, немојте да ме утерујсте у лаж!...

Љ. Јовановић. Молим Вас, г. Томићу: није истина да су три човека радила на томе делу. него два: додатак је писао пети човек који и тумачења. Ако се добро сећам, г. Томић је лане говорпо — а мислим да то и сада неће одрећи — да би све скупљене приповетке Л. Лазпревића изнеле мање него

„Епске песме“ Суботићеве..

Ј. Томић. Није, него толико исто.

Љуба Јовановић. Добро. Примам..

Ј. Томић. Росподо, ја сам то казао: | али приповетке Лазпне не треба издати све у Српе кој 1њижевној Задруви; сав онај „Додатак“ у другој књизи није требало штампати.

Љ. Јовановић. Дакле и без додатка читаве „Лазине приповетке износе 887 штампаних страна, а „Епске Песме“ — 269: лак. је за читавих 68 страна мање од Лазиних приповедака. То је господо, кад се са предговор. Ово је пример: са колико је пажње

» Томић узео да говори. -

Ј. Томић. Али ја ту нисам рачунао ствари недовршене, а така је „Швабица“. —

Љуба Јовановић. Господо, онако како је и опште мишљење људи који знају шта је приповетка, тако и ја тврдим да је „Швабица“ једна сд најлешших превео Лазаревићевих. А што г. Томић овако мисли, те не цени вредност ове приповетке, то је

|| (Е 1 | г