Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 92.

-

стави смоково лишће, да се предузме брисање, којим су изостављена око два табака. Али се није могло све брисати, јер иначе не би било дела. Пред дилемом: хоће ли Српска Књижевна Задруга издати ново дело од несумњиве књижевне вредности, ма и са мало слободним моралом, или само прештампавати стара дела — морала се одлучити за прво. Задруга пак водила је и водиће и на даље рачуна о томе, шта сме штампати — Лрамашски списи Ј. Ст. Поповића, књ. Ш, нису само прештампавани, него су ту први пут штампани неки драмати Поповићеви. Ј. Ст. Поповић раније је био потцењиван, данас је у нашој књижевности као један од најкрупнијих и најплеменитијих наших писаца. Један такав књижевник има специјалних интереса и за широку публику, а не само за стручњаке. Ту није било питања о прештампавању каквога писца трећега реда, већ о првоме штампању дела великога човека, олштампању потпуно довршених дела, а не фрагмената. Родољупци су једно од најпаметнијих дела на српскоме језику, а и остала у шрећој књизи Драмашских спшса све су довршени радови, спремљени за штампу, неки су и играни с успехом. Само Судбина једнога разума можда није требало да уђе, као полемична ствар Поповићева. Али Ј. Ст. Поповић, као велики писац, заслужује и специјалне обзире и без те ствари не би било целокупнога издања. Управа Задругина ради сасвим оправдано што ставља у изглед целокупно издање свих драма његових. То је у осталом одобрила и сва наша штампа и овде и преко. |

Г. Гаврило Јовановић хоће само да се огради од неких израза. Зна и он да литература треба да је слободна, чак је и он за њу, — али изван издања Српске Књижевне Задруге, која издања своја мора поправљати. Он не би био за то да Задруга штампа ни Мечисту крв, док се не поправи. Јесте за издавање старијих, преварених дела, али не ипак оних антикварских, већ живих, која се и данас могу читати.

Пошто није било више говорника, то председник пита скупштину, прима ли извештаје управине и даје ли развешницу управноме и надзорноме одбору.

Извештаји су примљени; управном и надзорном одбору дата је разрешница.

II.

Председник г. Ст. Новаковић пита скупштину, одаје ли предложеним повереницима своје признање и бира ли предложене поверенике за добротворе, на што су и једнини други стекли право по пословнику Задругину. Скупштина

усваја предлог управин. III. Благајник г. Х. Лилер чита пројекат буџета

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 9.

за 1910. год. с мишљењем надзорнога одбора о предложеноме буџету које гласи:

ХУП Годишњој Скупштини Српске Књижевне i

Задруге У своме годишњем извештају изнео је у-

правни одбор Задругин, ла је на лањској скуп-

штини одобрени буџет издавања прекорачио за 6581,54 дин., пошто је буџет примања пребацио предвиђени приход за 17552,92 дин. Веће примање неминовно је повукло за собом и већа издавања, нарочито у поверечичком проценту (7440,40 дин. место предвиђених 5000 дин.), поштарини (3812,86 дин. место предвиђених 3200 дин.) награди особљу (6180 дин. место предвиђених 5000 дин.), обрасцима и листу (2892,30 дин. место предвиђених 1500 дин. и на послетку ванредан издатак на израду карата уз „Нову Италију“, без које то дело не би имало оволико вредности, колико је овако има. Поред тога је управни одбор постигао и извесне омање уштеде.

То прекорачивање, изазвано стварном потребом, непрекидним напретком Задругина рада и гранањем њених послова, што све иде само у прилог Задрузи, према томе су оправдане, па само оправдава поднети предлог управнога одбора да се буџет за 1910 год. повећа, те надзорни одбор Скупштини предлаже да усвоји овај предложени буџет, разуме се дајући маха управноме одбору да и ове године местимице може прекорачити одобрене суме издавања, ако то захте напредак Задругин и ако сеи приходи повећавају бар у истој сразмери, те одбор у њима може наћи покрића за те случајно повећане издатке.

22. априла 1910. год. у Београду Потпредседник

Драг. Гођевац

Председник надзорног одбора М. Марковић

Чланови : Ил. Н. Ђукановић Др. Пет. Л. Вукићевић

Председник г. Стојан Новаковић напомиње да буџет има да буде само што боља подлога за рад управин, али да се допусти управи, ако се не може дословце буџет вршити, да чини одступања од њега, у договору с надзорним одбором, те да се и повећа, где је неминовно потребно за рад, ако се и приходи повећају. |

Г. Јеремија Живановић мисли, како је управа у извештају већ нагласила, да XIX коло треба штампати у 9600 примерака, а не у 8500 примерака, како је у пројекту буџета предвиђено на основу правила Задругиних, те моли скупштину да одобри овај већи број примерака.

Председник г. Ст. Новаковић ставља питање скупштини, одобрава ли предложени