Službeni list Srpske književne zadruge

3 · __БРОЈ 8. i

тиновића, професора, о издању целокупних " дела Доситејевих. — У шестој књизи Х!Х кола, Та као првоју колекцији Арвашске књижнице, - одлучено је издати Антологију новше хрваш· ске триповешке. Одређени су хонорари · штампаних реферата. ·

| (Састанак 20. марта 1910. год. — Прочитан "је и примљен записник прошлога сас““чка. По реферату члана г. Јована Скерли. о На пуљским шешњама од г. Мила Павловипа, одлучено је сачекати и други реферат. — По реферату члана г. Јована Скерлића, одлучено "је да се приповетка Лишко од П., не прими, а о Лошљацима од М. М. Ускоковића сачекати реферат члана г. Јеремије Живановића.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

=втозув- — = ===

СТРАНА 88.

— Хонорисани су реферати о Гапуљским шетњама, конкурсним списима, Комшијама и Дишку. — О спису „Српски Народ за Немањића п њима савремених владалаца српских“ од г. Јована Ђорђевића, професора у Нишу, одлучено је да реферишу члан књи-

| жевног одсека г.др. Тихомир Р. Ђорђевић и г.

др. Јован Радонић, професор Универзитета. Састанак 8. априла 1910. год. — По предлогу

| тајникову одлучено је да се Споменица Доси-·

шејева изда као прва књига ХХ кола, и то раније, пре прославе. — Примљен к знању тајников реферат да је Забавник „Огњем и мачем“ готов и да износи 53 штампана табака.

Проглав одбора за прославу стогодишњипе Доситијеве емрти

Сриском хароду,

Марта 1911 год. навршује се сто година од смрти великога српског писца и творца нове српске књижевности Доситеја Обрадовића. Тај дан захвално потомство, они који уживају плодове његових радова и који продужују послове које је он моћно започео, дужно је најсвечаније прославити.

Ради тога, на позив Српске Књижевне Задруге, састали су се 2 фебруара изабрани представници свих културних и просветних друштава у Београду, и једногласно решили да се стогодишњица смрти Доситеја Обрадовића прослави као велика национална свечаност. Том приликом усвојен је овај програм прославе :

1. Споменик, који би се поставио на једном од најлепших места у Београду.

2. Ново издање целокупних дела Доситеје- |

вих (као што је Вуково).

8. Споменица Доситејева, коју би, у ре- |

довним издањима својим штампала Српска Књижевна Задруга, а у коју би ушла мишљења најглавнијих данашњих књижевних и научних радника српских о Доситеју и његову раду.

4 Свечане седнице Српске Краљевске Академије и Универзитета.

5. Свечана представа у Народном Позоришту (пролог; један чин из „Дамона“ цитацијом које Доситејеве патриотске песме; „Младост Доситеја Обрадовића“ од Косте Трифковића).

6. Лредавања о Доситеју Обрадовићу и ње-

говим заслугама за српски народ, у свима срп- |

ским школама, по могућству у свему Српству. 7. Конгрес свих српских (евентуално и хрватских и југословенских) књижевних, просветних и културних друштава. 8. Оснивање „Досишејева дома“ у Београду,

сире=н

који би, са великом дворницом за јавна предавања, изложбе, концерте, био средиште свих београдских књижевних, културних и просветних удружења. |

9. JeBTHHO издање једне уметнички израђене слике Доситејеве.

10. Доситејева изложба, на којој би се изложила сва оригинална и познија издања његових дела, превода његових дела, рукописа његових, слике његове и све што је у " сзџ с његовим животом.

р Одбор за прославу Зои ле Посикеја Обрадовића сада се обраћа пе ибкупноме ср ском народу, свих покрајува џ свих сталежа.

Доситеј Обрадовић је за наше новије доба оно што је Св. Јава био за старије: он је наш велики духовни родитељ, човек који је српски народ увео у идеје новога добану сувремену културу. Он је први критички мислилац међу Србима, које је целога свога века учио „словеснеј, разумној и свободној љу“бови к истини“. Више но ико он је“ учинио да се Срби, без обзира на верске и државне разлике, осете као једна велика духовна идушевна целина, он је српску народну мисао ставио на модерну основу, и први прокламовао велико начело духовног народног јединства. Он је ударио темеље новој српској књижевности, оној која живи у идејама свога времена, која истиче из народних потреба и која служи народним задатцима. Он је прикупио око себе целу једну чету писаца, који су створили народну књижевност, из које се развило све што Срби данас имају у књижевности Имајући увек на уму да књижевност, као и сваки други јаван рад, има у првоме реду да служи „на ползу народа и опшчества“, он је одбацио мртви славјано-сербски језик, туђи неразумљив народу, и стао писати народним