Službeni list Vardarske banovine

Број 8

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

коме успева дуван, афијум и грожђе које под-= сећа на Шпанију, и где се успешно гаји култура пиринча. И међу овим становништвом, које после толиких ратних грозота чезне за миром, и којему, становништво, југословенска уцрава изгледа као спасење, видимо не-

митета који га је чак и на смрт осудио, па покушао да осуду смртну пресуду и извршии послали свог човека, који је извршио атентат револвером на овога неустрашивога борца. Али он их се не боји, јер је влада поделила око 30.000 пушака међу старовништвом по-

обичан призор: две владе, које су приправне граничних срезова и ово становништво као

да међу собом одржавају пријатељске везе, а Е

с друге стране гомилу неодговорних елемената, који прелазе преко свега и народе гура и баца, у пропаст и несрећу. Не може ту бити говора о неким бугарском националном покрету у Јужној Србији по узору националних покрета у Западној Европи, јер народ, који једеценијама живео у борби и рату и кога јетурска управа држала на најпримитивнијем степену културе, није подобан да схвата национализам у овом смислу, како му га Македонци из Бугарске проповедају, Што пак вредиза широке народне масе, то се не односи на професионалне политичаре, који сачињавају македонски комитет, јер ови не живе за макелонско питање, већна против од тога питања. Ови дакле увек морају изазивати нереде, јер би им сношљиви и пријатељски односи између Југославије и Бугарске одузели право на живот и њихову езгистенцију. Зато сви политичари наступају са највеБим насиљима само онда, када се односи између поменутих двају земаља поправљају, дочим затегнуте односе спокојством и уживањем подносе.

Када је касно у јесен прошле године одржавала конференпија за ликвидацију пограничних спорова у ономе хотелу „Националу“ у Пироту, који је приликом антентата са бомбама порушен, посетили смо предео развођа између истока и запада. Пре три године били смо. последњи пут тамо, Југословенска Управа извршила је за то време културни задатак, што је границе истока за неколико стотине километара помакла. Узалуд сад тражите у Скопљу чари источњачке вароши које је некад Карло Мај описивао. Београд се је за 60 година развио из турског села у европски велеград, а за четвртину тога времена остала је на левој обали Вардара европска варош Скопље, Унивевзитет, велика узорна болница, санаторијум, прекрасно здање официрског дома и импозантна палата Великог Жупана, све ове грађевине могле би да уђу у склоп сваког велеграда.

Од скора је преузео дужност нови Бан Жика Лазић, чиновник великих подобности, човек, чија већ сама спољашњост одаје способност, којој се са поуздањем и са успехом може поверитиуправа овога најважнијег управног подручја Југословенске државе, тајчовек поздрављен је и од целокупног становништва са одушевљењем као ослободилац. Сваког дана нови Бан прима народ, без нарочите пријаве, једноставно демократски саслушава свачије мале и велике бриге, прима жалбеи притужбе, свак има приступа к њему. Он је најбољи познавалац Македоније и страх и трепет Ко-

добро организована народна одбрана располаже сада са више оружја него редовна војска. Зар би се могла и смело ово опасно оружје предати у руке и поверити овим одважним људима, кад неби било чврстог уверења, да терор долази само с оне стране границе» Зар се је могла организованом ставништву препустити преко 200 километара дугачке границе према Бугарској, кад не би било уверења да Јужносрбијанци терористичка дела револуционарног ломитета македонског сматрају |као уперена против њих самих, против њихове слободе и независности, да их сматрају као нападај на њихову рођену грудуг Овде је толико злорабљено „македонско питање“ потпуно изгубило своју вредност. За ово седамнајест година новога режима потпуно је заборављено туђинско гостопримство, које је било угњездило на тлу, на коме се некад поносно уздизали дворови Цара Душана, оног српског владаоца, који је још пре 500. година створио први законик, на тлу, који је колевка романског стила. У једној уској малој улици налази се још скривена мала православна црква Светога Спаса пола у земљи саграђена.

Њен прекрасни дрвени иконостас рађен почетком деветнајестог столећа, са његовим од старости потамљеним иконама, показује више културу, него све остало што су Османлије кроз 500 година овде створили, Без икаквих права били су ови људи, који су се у тој цркви потајно молили Богу и слушали предавање о моћном царству Силнога Душана. Колико бола, горчине и мржње морало се накупити у ду шама ових људи, како су одахнули, кад су 1912 године уши Срби у ове крајеве! Успркос промене власти ипак се још и данас у Скопљу говори доста турски, и на кућама се по негде виде турски натписи. Богати турски бег је побегао, кад су се почеле подизати куће на два и вишее спратова поред његовог дома, који је он дотле брижљивим и љубоморно заклањао од свачијег погледа. Турци се овде у Македонији нису никада осећали сигурнима, па су целу Јужну Србију напустили без икаквог отпора, као што се баш и напушта нешто, што се је од вајкада сматрало изгубљеним. Тако рећи до јуче су још распродавали своју имовину и поседе и исељавали се у Турску, а данас после рефорама Кемал пашиног враћају се опет у толерантну Југославију, где нису оставили никакових културних тековина, осим неколико бедних џамија и негде силом натурене вере..,

Како се сада само од себе намеће питање, одакле оволико одважности овим подстрекачима немира, који су сами наденули име „уну-