Službeni list Vardarske banovine

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

Број 10

Ако се и ове занатлије згрупишу у задругама. а ове у Савез или евентуално у једно друштво на савременој основи, овај Бе занат добити великог полета. Тада се могу отворити филијале: радионице и продавнице у свима већим местима наше државе, па и преко граница наше државе, а с тим у вези побудити И већи интерес код народа према необично лепим и уметничким предметима, који се израђују од сребра и злата.

Наше шуме.

Наша држава долази, после скандиквских земаља: Шведске и Норвешке, на друго место у погледу шумског богатства. Нарочито сеу овом погледу истичу области Босна, Славонија, Словенија и Северна Србија. Наше дрво је данас веома цењено на многим европским и ваневропским пијацама и од тога се увлачи у земљу велики новац, јер се годишње извезе много хиљада вагона. Али поред ове материјалне добити, ми имамо од шума и вишеструких других користи, које су од огромног значаја за нашу народну економију и хигијену. Тако на пример шуме ублажавају несносне врућине, спречавају велике поплаве, а уз то пречишћавају ваздух.

Наши јужни крајеви, специјално Вардарска Бановина, јесу посве оскудни у шумама. Узроци су разнолики. Пре свега наши крајеви су од памтивека били густо насељени, те је вековима сечена и уништавана шума. Тако исто у нашој Бановини су некада радили многи рудници, за време римске, византиске и српске управе, те су и зато оголићени многи предели, јер је дрво немилице сечено за потребе рударских окаиа, подземних тунела и топионица. Најпосле и наш народ је немилице уништавао шуме не подижући је никако, те смо доживели овакво незавидно стање. И сада је имао Г. Бан прилике да чује у по неким местима, како сељаци копају чак и корење било за домаћу потребу или за продају. Истина ми имамо прописан број шумара, али се и поред тога није уочила воља да се бар ситногорице обезбеде од даљег уништавања, како би се на њиховим местима временом подигле велике шуме.

Господин Бан је на своме инспекционом путовању уочио дасу само у околини Демир Капије итона Краљевом Добру и око Велеса засађена извесна земљишта са шумским садницама, на којим су местима показани лепи резултати. Жеља јегосподина Бана да се и у овом послу ради мудро, практично и систематски. Тако на пример у западним крајевима Бановине могу се полети пошумљавати са питомим кестеном, долини Вардара од Велеса до Ђевђелије смоквом, која успева на кршу, а поред тога, водећи рачуна 0 месним приликама, обратити велику пажњу и на орах, липу и бели дуд. Тако би се постигле вишеструке користи од подизања шума од кестења, смокве, ораха, белог дуда, липе,

липе, калинке, у толико више, што орах, смоква, калинка могу успевати и у камењарима где се тешко могу одомаћити друга дрвета. У овом погледу издају се потр:гбна упутства бановинским расадницима, али је потребно да се за ову ствар заинтересује и народ и наша ицтелигенција, јер се само удруженом љубављу и напорима свију нас могу постићи лепи резултати. Писма из Велеса

ЈЕ Нове народне тековине

На Спасовдан 29. маја ове године Велес је забележио један значајни датум у своме напретку. Тога дана освећини су, на врло свечан начин, ново подигнути парк Соколовац, Народна Читаоница и основи Народног Дома.

Јавни паркови су плућа једног места, а ово нарочито важи за Велес, чија је напосредна околина сва оголивена, услед чега су летње врућине доста несносне. Према томе паркови

нису само украс једнога места, већ једна на-

сушна потреба. Данас у Велесу има два велика јавна парка и три мања. Један парк је подигнут и освећен у 1925 године под називом парк Краља Александра Првог, који се налази на десној страни Вардара. Он је подигнут за време _ претседника општине Томе Соврлића уз припомоћ војске и грађанства, У средини овог парка, подигнут је скроман, алн леп споменик нашем заслужном четничком војводи Јовану Бабунском. Други парк назван Соколовац, подигнут је на левој страни Вардара, који је предат народу на Спасовдан. Оба парка захватају простор око осам хектара.

На тим местила била су турска гробља која су на сваког посетиоца Велеса остављала врло суморан и непријатан утисак са обзиром на то, да су турска гробља заузимала најлепша места у граду, као што је случај и по свима местима наше Бановине. Тиме је велешка општина дала лепо сводочанство о томе да је паметно схватила дух садашњице и народних потреба. Њен успех у овоме погледу треба да буде подстрех и осталим општинским управама Вардарске Бановине, у толико пре, што има много градова на нашем југу, који у том погледу не забезежише никаквог успеха.

Али оно што привлачи нашу пажњу и што заслужује пуну хвалу, јесте Народна Читаоница, која је подигнута на најлепшем месту у Велесу, у Краљ Петровој улици. Ово је лепа, отмена и врло укусно изведена троспратна грађевина. Читаоница има своју собу, више одељења за канцеларије, библиотеку, собу за певачки хор, бифе, гардеробу и још нека споредна оделења. У приземљу су и два лепа, дућана за издавање под закуп, те ће се обезбедити један сталан приход овој корисној уста-