Službeni list Vardarske banovine
Страна 6
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
Број 12
јако заостале болнице, створи установу, која може служити за углед и осталим таквим и сличним установама. Са похвалом се можемо изразити и о г. Остојићу Спасоју, болничком економу, који са разумевањем и љубављу обавља поверену му дужност, У овој болници су шест милосрдних сестара, наше симпатичне Далматинке, које са самарићанском љубављу улажу велике напоре да болесницима олакшају тегобе, да их бодре и негују онако како то не могу никада имати код својих на дому. У болници
је католичка капелица, а до саме болнице пра-_
вославна црквица, у којима налазе утехе и бо: лесници и болничко особље, Управа ове болнице намерава да пошуми и непосредну околину болнице, како би још већма појачали хладовину, а тиме и улепшали овај дивни крајичак Велеса, Ми овде истичемо са нарочитим задовољством лепе резултате који су постигнути систематским радом, својственом преданошћу и љубављу према послу, а ово нарочито истичемо зато, што нам је познато стање ове болнице из ранијих година.
У Велесу постоји и Женска Занатска Школа, у којој је данас 70 ученица и три наставнице рада. Ова школа је основана наскоро после ослобођења. У 1925 години било јеу овој школи само 11 ученица гли се од тада њихов број стално пење. Управитељица је г-ђа Василија Јанковић, учитељица у пензији, која улаже велики труд око унапређења ове школе. На први поглед види се да су ученице вредне, марљиве и у сваком погледу приљежне. Школа је смештена у једној старој згради, коју би требало што пре заменити са бољом и здравијом зградом. Управитељица предузимље мере, како би се и то питање решило корисно. Ми се надамо да ће је у овом похвалном предузећу потпомоћи и грађанство и општина и Бановина, само треба истрајати у том послу, који је тако похвалан.
У Велесу се ствара и Задруга Поврћарска, која је ставила себи у задатак унапређење поврћарства и изналажење нових пијаца за своје производе. Желети би било да се што пре оснује и Опијумска Задруга, пошто в=лешка околина произведе годишње око двадесет до двадесет две хиљаде килограма опијума а маково семе на око 6000.000 килограма.
На завршетку да споменем и то да је велешка Општина купила земљишта на прописном одстојању од града за гробље, а у износу 32.000 квадратних метара, те ће се и то питање скинути са дневног реда. А стара гробља ће се пошумити, те ће се и тим Уачином појачати пошумљавање велешке околине. Прегаоцу Бог даје махове, а ми верујемо да ће наши Велешани са осведоченом постојаношћу наставити дело цивилизације и прогреса на понос свога места и на општу корист наше лепе
отаџбине. (2:10:
а
[Петар Чока | таи) бановина
У нашој Бановини се бави ових дана г. Д-р Петер Камтна, публицист и Пољске. Посетивши је раније, заједно са осталим учесницима словенског конгреса за географију и етнографију. Г. Камтна се заинтересовао за наше крајеве и одлучио се да их још једном, сам, пропутује и види све појединости.
Г. Камтна је у Скопљу изјавио уреднику једног угледног београдског листа:
— „Веома бих се радовао ако би и моја настојавања за одржавање што тешњих културних и економских односа између Југославије и наше Пољске уродила плодом. На томе ја ћу радити такође и надам се да ће успех у томе бити знатан. Мене овдеу Јужној Србији, као стручно лице, највише занимају сточарски крајеви, попаше, и затим услови развоја сточарства. Овај део својих студија ја сам у Пољској применио у проучавању Источних Карпата. Овде ћу обићи околину Охрида, Струге, Прилепа, Битоља, Градског, па ћу обићи и ископине Стобиа.
Ваши крајеви и његове природне лепоте ме одушевљавају исто онако као и необично радан, миран, предусретљив и гостопримљив југословенски народ. ја сам до сада обишао (Словенију, Хрватску и један део Босне и северне Србије и свуда сам наишао на исти пријем и огроман културни напредак. Приметио сам свугде систематски рад, напредак и огромну пажњу за сопствено благостање.
За шест недеља, колико се налазим већ у вашој земљи, ја сам прешао око осам хиљада километара. На томе путу нашао сам одличан материјал који ће ми послужити корисно“. Г. Камтна наставиће пут, ускоро, даље
кроз Јужну Србију. Б. Тодоровић.
Питомци Матице Српске
Матица Српска у Новом Саду обратила се једним писмом Бану Господину Живојину Лазићу, обавештавајући га о својој одлуци да у „Сиротиште Марије Трандафил у Новоме (Саду прими ове године петоро сиромашне деце из Јужне Србије, која немају мајке и која су бев средстава а која су здрава телесно и душевно и која имају природан дар за учење.
Господин Бан Живојин Лазић је одабрао следећу децу:
Видана, сина пок. Ивана Константиновића из Злога Дола у срезу бовиљградском, Војислава, сина Милана Патлиџановића из Велеса, Јефтима, сина пок. Николе Атанасковића из Требатовишта у срезу царевоселском, Лазара, сина пок, Стерија Михајловића из Кочана и Велина,