Službeni list Vardarske banovine

и Ц_"_

· Број 36 стављали своје одело; уређена је болничка пошта тако, да су болесници редовно и тачно могли примати и предавати своја писма; учињени покушаји са болничком библиотеком за болеснике до сада нису могли бити остварени, једно што је интересовање за књигу код нас у опште мало, а друго што је недостајало и потребних средстава; припремљено је још потребно да се идуће године отвори у кругу болнице стална кантина у којој би болесници могли набављати себи: дуван, безалкохолне напитке, пециво, млеко и друге потребне ситнице, те би се најзад могао потпуно спречити излазак амбулантних болесника из кругаи често трчкарање у оближње дућане.

Не може се написати макар и овако кратак извештај о болничком раду а да се било само са неколико речи не додирне осетливо питање о наплати болничких трошкова, која је код нас раније вршена преко среских и окружних финансијских управа, а сада је врше поједине пореске управе. По једној чудној наслеђеној аномалији за успех у наплати болничких трошкова увек се чине одговорним само болничке Управе ма да ово питање лежи ван домашаја њихова и разбија се редовно око индиферентности пореских власти, ипак мора се признати да је у томе погледу од 6. јануара наступило знатно побољшање.

Снажним и смишљеним напором Скопска је Болница успела да у току 1929/30. реализује од наплате болничких трошкова импозантну суму од динара 899,154.87 т.ј. за читавих дин. 281.125 87 више од буџетом прописане суме.

још у 1927. години Скопска је Болница примила преко среске болнице у Велесу веће количине дечијег одела, рубља, обуће и лекарије заостале од бивше Американске мисије. Док су лекарије које нису одговарале нашој фармакопеји, биле без веће вредности, одело и рубље дало се добро употребити, Како је међутим ово рубље и одело већ низ година лежало по магацинима-те је постајала бојазан да се потпуно не оштети, Управа је издејствовала пристанак Министарства те је нешто мало овога одела и рубља задржато за дечије оделење, а све остало раздељено домовима сиротне деце у Битољу и Скопљу, и хуманим друштвима „Српска Мајка“, удружењу Јужних Жена и Гајрету у Скопљу.

— свршиће се —

Наша Клисура

На североисточнем куту наше бановине постоји варошица Клисура, која је осмог прошлог месеца прославила десетогодишњицу свога уједињења са мајком Југославијом. Тога дана ово је место на најсвечанији и величанственији начин манифестовало своју љубав и оданост пре-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

ма своме владару, оличењу нашег националног јединства, снаге и моћи. А ретка су оваква славља, јер ко се оданас не сећа чежњи и молби упућене пре 54 године и српском кнезу Милошу и Берлинском Конгресу преклињући да се уједине са једнородном сестром Србијом, и тада су то чинили као грађани наше лепе Клисуре, тако исто и сви остали градови и села у данашњој затадној Бугарској као Ћустендил, Перник, Дупинци, Трн, Софија, Белограчик, Видин и много друга места. И после дугог чекања, после многољетних чежњи ето они су доживели најрадосније дане да прославе свршетак једне деценије у заједници са својом браћом у Југославији. У томе ретком одушевљењу, упућене су депеше нашем љубљеном Краљу Александру, коме је изручена велика блатодарност, што их је узео подсвоје окриље, затим претседнику владе и Бану Вардарске Бановине у којима свесрдно кличу за срећу и благостање велике Југославије.

Придружујући се и ми томе велелепном слављу и одушевљењу наших племенитих родољуба из Клисуре и околине, желимо им из свег срца срећно благостање у сложном и братском солидарном раду на општем добру својих крајева и наше заједничке простране и моћне Југославије.

Повор. 5. Димитрија Караџића, пижињера

родом ив Штипа — на митингу Народне Одбране

Господо и браћо,

(Особито сам поносан што је мени, сину Брегалнице и детету Штипа, пала у део висока част, да у име омладине Јужна Србије поздравим господу делегате конгреса Народне Одбране. Необично сам радостан што Вас могу поздравити у царскоме Скопљу, на обалама српског Вардара. Сви ви вођени једном мишљу, надахнути једном идејом дошли сте из свих крајева наше велике и миле отаџбине овдеу престоницу силнога Душава, у срце старе сла ве Немањића, у град из којега су некада летели витезови без мане и страха на све стране у бој за Краља и народ свој. Ја не мислим да говорим о старим победама славним, нећу Вам говорити ни о данима високе културе ових крајева, нећу Вам говорити чак ни о Косову тужном већ ћу Вас само потсетити на величанствену епопеју што својом крвљу написаше храбри синови јуначке Шумадије од Куманова до Доброг Поља.

Погледајте ове зидине старога града што се гордо над Вардаром дижу као да и сада још чују звекет мача великога Цара и јек труба победничке војске. Погледајте како је стари Шар над Скопљем наднео главу као да Вам прича о својој деци, о непокорној раји, о