Službeni list Vardarske banovine

Број 47

_ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 11

свом великом циљу да уједини и измири под једном заставом све Јужне Словене. Ово је политички догађај од прве важности за одржање мира у целој Европи,

Загребачке манифестације.

Букурешки „Џтуегзи!“ од 2.-11-1930. пише:

(Свечани и одушевљени дочек краљевског пара у хрватској престоници, и манифестације, "приређене овом приликом, далеко су надмашиле манифестације оданости и верности Краљу Александру у Београду. | Преко 160.000 Хрвата, грађана и сељака скупило сеу Загребу и дефиловало је пред суверенима, доказујући одушевљеним усклицима своје дубоке осећаје према владару и за идеју народног јединства.

Поред већ извршених великих административних, финансијских и аграрних реформа за време садашњег режима, владар је извршио и највећи задатак, отклонивши за увек сепаратистичке идеје, којима је једна група незадовољеника експлоатисала добронамерност хрватског народа. Хрватски народ је овом манифестацијом доказао, да се не солидарише с идејама неколицине агитатора. који су сад лишени власти.

Овај доказ консолидацијеи националног јединства у суседној и савезничкој земљи Југославији. радује нас у толико више, што је код нас било противника савеза Румуније с Југославијом, указујући на слабу страну суседне земље, којој недостаје потребно јединство између појединих покрајина.

Корисне поуке.

Треба внати да је јектика заравна болест.

У испљувку и ракотини јектичавог болесника има велики- број заразних клица, које су опасне, јер су узрок болести. Оне улазе у здравог човека кроз нос и уста, било са прашином, било са каплицама, које излећу из уста болесника кад кашље или говори.

Зато пази на јектичавог човека, да ти не кашље у лице и не дозвољавај му да пљује по земљи или патосу.

Највећу пажњу обраћај деци. Она се најлакше заразе и много умиру од јектике. Не дај деци близу некоме ко кашље, не допусти, да их ма ко љуби у уста. То је веома опасно.

Јектика може да се излечи. Треба само рано да се препозна. Ако си малаксао, ако те груди боле, ако кашљеш, одмах потражи савет лекара или диспанзера за туберкулозу.

Најбољи је лек против јектике: лежање на свежем и чистом ваздуху и добра храна. Али лакше и сигурније је чувати се и бранити од заразе.

Зато памти: Не сме се спавати у истој

постељи са оним, ко кашље. Не љуби сеу уста са оним, ко кашље.

У кући треба пљувати у нарочити суд,у који се наспе једна кашика лизола или карбола. Ван куће треба собом носити малу џепну пљуваоницу те увек у њу пљувати, а никад на земљу. Она 'се може набавити јефтино у свакој апотеци или дрогерији.

Најопаснији је испљувак, јер он садржи највише бацила. Зато га треба дезинфицирати у пљуваоници лизолом или карболом и онда бацити у нужник.

Таквим мерама, које се могу лако провести, најбоље се може очувати од заразе туберкулозом. Ако се јектичави држи ових мера, он је безопасан за своју околину.

Хигијенски Завод у Скопљу.

Трапљење коренастог поврћа.

На оцедном месту ископати рупу (обично у виду правоугаоника) величине да се може сместити поврће које желимо утрапити и од мраза сачувати. Ивице — стране ове рупе обложе се сламом или кукурузном шашом. Затим се поврће очисти од лишћа и здрави пло. дови одвоје и оставе да се просуше и проветру. Просушени здрави плодови слажу сеу рупу овако: наслаже се ред песка или лаке земље, па ред поврћа и тако све док се рупа не напуни. А могу се редови поврћа слагати и без песка или земље. Кад је трап испуњен, изведе се гомила над земљом у виду крова, покрије ситном сламом (танак слој) а преко ове сламе набаца се ситна земља за.15—20 см. дебљине па се ова земља добро утаба. После овога трап се опкопа шанцем — јарком, да би се одстранила вода која ће се са крова сливати. Да се плодови не би кварили, трап се снабде вентилаторима, начињеним од три уковане даске. Ти вентилатори намештају се тако, да њихов доњи крај допире до средине утрапљеног поврћа за 30 см. Да би лакше кружио ваздух даске се местимично избуше, а вентилатори се на врху покрију црепом или шеширима од дасака, да кишла и снег не би улазили у трап.

Голуби нису штетни

Многи пољопривредници постављају питање: да ли су голуби штетни за пољопривредуг На то питање одговор је кратак: голуби нису штетни. Један искусан голубар о томе питању даје овај одговор:

„Посматрао сам 20 голубова, који су у поља одлетгли И запазио сам да се хране малим градинарским пужићима, гусеницама, црвима, разним мекушцима, семеном граора и дивље слачнице и другим њивским коровима. Последње јесени убио сам последња три голуба при враћању са поља. У њиховим гушама нашао сам 98 зрна пшеничних и 10.470