Službeni list Vardarske banovine

Страна 8

сувих лета мишеви се врло брзо размноже и преплаве читаве њиве и тада, сву сетву, сву наду ратара уништавају.

Мишеви су, дакле, велика, једна од највећих опасности и зато је дужност сваког ратара да их на сваком кораку, и у свако доба године, уништава свима сретствима.

Пољски мишеви разликују се од правих мишева заваљеним телом, краћом и тупљом главом, мањим ушима и кратким репом обраслим длаком. Од мишева најважнији су:

Домаћи миш — живи свуда где и човек; у домовима, житницама и њивама. Једе све нашта наиђе. Житни миш живи по њивама и пољима. Зими се сели у стогове, житнице и стаје храни се смештеним житом, семењем идр.

Мали миш — настањује се у корову иу житу — зими у стогове и житнице. Штетан је као и житни миш. Путнички пацов, највећи, најштетнији и најпрождрљивији од свих мишева. Крволочан је, насртљив и нечист. Храни се животињском и биљном храном. Где се размножи направи пустош, Напада и младу живину. Говедима оглодава длаку, кравама виме, свињама једе храну из корита, а није редак случај да дебелим свињама изеде бутове, или да прождере сисанче. Опасан је још и у погледу ширења заразних болести: трихинеи куге.

Пољски миш — живи по пољима њивама и ливадама, често у невероватном броју. Штетан је за усеве у пољу а и смештене у житнице. Својом прождрљивошћу и ривењем земљишта, може да уништи. читаве засејане њиве, Сасвим сличан њему је њивски миш.

Водени пацов — шкоди разривањем земљишта, копањем ходника и избацивањем земље. Сем овога, нагризс корење траве и жита, а штети кромпир, репу, поврће и шумска дрвета,

Сретства за уништавање

Мишеви и пацови имају много природних непријатеља. Временске неприлике, кише, повремени мразеви, уништавају их у масама. Од животиња непријатељи су: пси, мачке, ласице, творови, куне, рчкови, змије, јежеви и многе ноћне птице грабљивице.

Сретства за тамањење мишева у главном су: механичка, загушљиви гасови и разни отрови и биолошка сретства.

Од механичких сретстава најпознатија су и уједно најјевтинија: убијање мишева плугом при орању, копање округлих јама са стрмим глатким зидовима, укопавање ћупова са мамцима у које мишеви улазе а не могу изаћи,

Загушљиви гасови: 1) Парче старе саргије или прегршт кудеље или памука, натопи се у сумпороугљеник и штапићем угура у рупе, које потом, треба ногом изгазити да се затворе; 2) аутоматским кантицама сипа се у рупе сумпороугљеник, после чега рупе треба затворити.

Отрови су погодни због своје једноставне

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 50

и лаке употребе. Најпознатији начини су:етрихнином отрована зрна житарица и зелио зрна, пилуле које садрже хлорбариума, фосфора, арсеника морског лука и др. или разне пасте, лепљива теста и сирупи.

Отровна зрна постављају се у рупе. ау лепљиве густе материје намочи се слама и завуче у рупе мишева. Мишеви и пацови угину једући отровна зрна или пилуле, а отровним тестом, пролазећи ходницима, умажу се и да би скинули лепак, лижу га услед чега угину.

При употреби отрова треба бити пажљив, јер је отров опасан и за људски живаљ и за стоку. |

За уништавање пацова показала се као одлична зелио паста. Узме се сандуче с поклопцем и још боље с катанцем. На чеоним странама прорежу се два велика отвора, да пацови могу да уђу. Првих неколико дана у сандуче се меће неотрована храна, најбоље каша од кромпира Потом се каша помеша са зелио пастом. Пацови је једу одмах, не могући да је разносе и она ни мало није опасна за стоку.

Биолошка сретства јесу зараза од које мишеви страдају. Мишеви обољевају од тифуса, а бакцил тифуса производе бактериолошки заводи свих културних земаља и он се продаје у чврстом и течном стању. У величини лешника стављају се парчад бела хлеба заражена мишијим тифусом у рупе које се потом затворе., Најдаље за 12 дана мишеви у великим масама угину, њихове лешеве једу здрави мишеви услед чега пролазе као и они ранији.

Корисни савети

Смрзнуту сточну репу не давати стоци за храну, пошто се од такве репе може стока поболети. Али ако се смрзнута сточна репа потопи у 'хладну воду, да у њој постоји бар неколико часова, онда се може давати стоци 32 храну, Ако је репа била много смрзнута, онда прву воду у којој је стајала потопљена одасути, па насути другу и у њој држати репу још неколчко часова, и тек после тога давати је стоци за храну.

Близу пчеланика и кошница не сме се садити: црни лук, купус, аљма, карфиол, кељ ни салата. Ово с тога што пчеле не подносе и не могу да трпе мирис од овог поврћа, а ако случајно при лету падну на исто оне се занесу и више не могу да се дигну.

Жижљив грашак унети у топлу собу, па га ту држати 10—14 дана. Жижак ће због топлоте оживети и из грашка измилити напоље, где ће поцркати или га покупити и побити. Тај грашак се за сејање по нужди ипак може упутребити; иначе за семе узимати здрав грашак.

Властик Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Штампарија и књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон. 182