Službeni list Vardarske banovine

_ Страна 2

Државни Буџет за 1932 1938 год.

Министар финансија спровео је Народној Скупштини предлог буџета за 1932 – 1983 годину, који је буџет и у финанскском одбору примљен у начелу. Овај буџет је рађен под дубоком импресијом данашње привредне кризе, те је смањен у сравњењу са садањим буџетом за 2.656,340.339 динара.

У своме експозеу, који је поднео финансиском одбору, Министар финансија је оцртао привредно стање наше земље, у вези са дејством опште привредне кризе на нашу привреду. Како је наша земља по превасходству аграрна, те производи цереалије, чији се вишак извози у иноземство, то је са падом пена настала знатна деспропорција између цена индустријских производа и куповне моћи нашег произвођача. Светска тржишта су постала за нас и зато слабо неприступачна што су се на њима појавили велики стокови цереалија других земаља, а нарочито Америке, јер ми не можемо издржати туђу конкуренцију. Познато је даље да је криза захватила и друге гране наше привреде, као сточарство, воћарство, винарство и све је ово дејствовало и на индустрију, трговину, занатство и банкарство.

Сви ови разлози утицали су на меродавне при састављањр државног буџета. И према томе Министар финансија је, гледајући отворено стварност онако како јесте, изашао пред законодавно тело са предлогом о смањењу свих буџетских партија, избацујући све оно што није неопходно потребно.

Предлог буџета је овакав:

Општа адмивистрација Привредна предузећа

7,250,907.708 8.849.092 292

Свега 11.400.000.000 Разлика између буџета за 1981—1989 1932—19838 износи 1.810,303.954 динара.

Али ако се има на уму накнадни и ванредни кредити, који су одобрени у току ове буџетске године у округлом износу од динара 463,000.000 па кредити предвиђени за народно представништво, као и повећање кредита по служби државних дугова, онда би с обзиром на све напред изнето, стварно смањење у поређењу са дакашњим буџешом представљало суму од 2.696,540.889 дин.

___ До оваквог великог смањења буџета дошло се је на шај начин, ишио се правилно оценило садање стање у коме живимо.

Што се тиче буџета прихода, и ту је се водило строго рачуна, да они буду што тачнији и стварни, јер је све рађено на основу строго контролисаних статистичких података, а нарочито је о томе вођено рачуна код пореза.

Општи закључак који се намеће сваком трезвеном посматрачу, јесте тај, да се је при склапању овог буџета водико рачуна о данашњим приликама, те је путем строге штедње створен реалан буџет,

СЛУЖБЕНИ лист Е

Привредно веће

Ових дана је прошао, кроз оба законодавна тела закон о /Тривредном већу које је основано на основу члана 24 нашег Устава. Привредно веће сачињавају представници привредних редова и стручњаци у привредним и социјалним питањима. Члан Привредног већа може бити држављанин Краљевине Југославије, који се својим досадањим радом истакао у привредним и социјалним питањима, а навршио је 35 година старости и ужива сва часна права. Његове чланове поставља Председник Министарског савета, а по саслушању Министарског савета. Оно се састоји од 60 чланова. Сваки члан има свог заменика. Привредно веће састављају данас 24 представника пољопривреде и шумарства, 16 представника трговине и индустрије, занатства, поморства, банкарства и рударства, 5 представника радника и приватних намештеника и 15 иредставника јавних привредних радника и стручњака, где долазе правници, инжињери, лекари, новинари.

Привредно веће је самостално саветодавно

· тело, које се састаје у редовно заседање, кад

И Народно представништво ! октобра сваке године, али се може сазвати и у ванредно заседање које се такође и тада састаје на позив Краљевске владе или према одлуци извршног одбора Привредног већа. Овај извршни одбор чине председседништво Привредног већа и седам чланова, које изабере веће.

Привредно веће се има бавити свима привредним и социјалним питањима. Његова дужност ће бити да даје своје стручно мишљење по свима горњим питањима, а које буду од њега затражили Краљевска влада или Народно представништво. Према томе оно је самостално и чисто саветодавно тело које на захтев горњих фактора даје своје стручно мишљење при доношењу свих законских пројеката, који се односе на уређење привредних и социјалних односа, обухватајући ту и питања саобраћајна, јавних финансија, пореза, трошарине, царина и томе слично.

Светозар Митровић

срески пољопривредни референт Крива Паланка.

Село и сељак

Да би се схватио положај друштва, појединац, мора да учествује у јавном манифесту жеље и изразом своје воље облагороди сре-

- дину у којој живи.

(ООсновати сеоску књижницу и читаоницу то је проблем"! И место да се празником људи скупљају у читаоници, · измењају мисли, посавељују се и „берзански“ поразговарају, добивши корисне инспирације за даљи рад, они