Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

ково дрво захтева потребну негу. Ми не знамо шта ћемо са нашим житом, чија је цена тако ниска, али зато увозимо на хиљаде вагона пиварског јечма, јер не желимо себи толико труда, да ову врсту жита одомаћимо код нас.

(Ово смо написали са намером да обратимо пажњу нашим привредницима, те да размисле О овоме и нађу пута и начина да се сви ти предмети у што кра-

ћем времену размноже у довољној мери-

код нас, да на тај начин умножимо наше народно богаство. с

Укидање трошарине на вино и ракију

Већ дуги низ годиеа виноградарство уопште а југословенско напосе налази се у тешкој кризи услед све веће немогућности пласирања вишкова винске продукције. Земље. велике винске производње, као што је на пр. Италија, Шпанија и т. д. налазе у сопственој земљи пијаце за велике количине вина. Француска, која производи највише вина на свету, т. ј. просечно 50 милиона хектолитара годишње, чак више увози вина него га извози, односно увоз" јефтинија вина а експортује скупа. Напротив Југославија, која производи свега око три милиона хектолитара вина, не може да потроши нити ту сразмерно не превелику количину. Извоз нашег вина у иностранство био је и до сада врло отежан, услед утакмице других земаља напредније винске технике и боље организоване винске трговине. У последње време тај је извоз још више отежан разним, скоро прохибитивним мерама, којима се разне државе ограђују од увоза стране робе.

Акцијом државних органа и приватне иницијативе иде се за што рационалнијом продукцијом и неговањем вина. Оснивају се винарске задруге, које се олет удружују у јединице вишег степена, како би се ограничио број посредника између произвођача и потрошача. Све веће резултате постизава про: паганда за гајење асталских сорта грожђа и за продају грожђа у свежем стању. Али свестрани и потпуни успех ове акције моћиће се осетити тек после неколико година интензивног рада. А стање је наших виноградара такво да им је потребна што хитнија помоћ и олакшање терета у разним правцима.

Зато заслужује признање акција наше Владе, која иде за тим да се у корист виноградарства предузму и неке специјалне мере сем закона предложених на заштиту свих грана производње. Једна од таквик спенијалних мера је такође пројект закона, којим се укида трошарина на вино и ракију.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ј Број. 123

До сада трошарину на вино и ракију сносио је произвођач. Новим законским пројектом тај је терет сада скинут с леђа произвођача и пребачен је на потрошача, јер ће од сада унапред трошаринску таксу плаћати гостионизари и уопште сви продавци вина и ракије, и то паушално. Овом мером, произвођачи вина и ракије ослобођгни су једног терета, који је годишње износио око 200 милиона динара. При» од, који ће држава имати у вези са овим новим законом биће нешто нижи од 200 милиона динара, али ће се зато смањити и трошкови за њихово прикупљање, па ће финан-

_ сијски ефекат бити скоро исти. Док ће с дру-

ге стране осетити извесно олакшање произвођачи виноградарских и шљиварских предела, јер је, услед опште кризе, врло отежан положај-и овим последњима, који су такође тешко погођени појавом штитасте ваши. _ Историјат овог законског пројекта је познат, У Народној Скупштини чули су се гласови, који су тражили укинуће трошарине на вино и ракију, како би се и на тај начин помогло нешто нашим -· произвођачима вина и ракије. Водећи рачуна, с једне стране о заиста тешкој ситуацији погођених произвођача, а с друге стране о буџетским могућностима, појавила се у почетку идеја да се ова трошарина снизи до крајних граница могућности. Али је најзад преовладало мишљење да критичан положај виноградара и шљивара захтева радикалнију меру, т. ј. да се та непопуларна трошарина посве скине са леђа произвођача. Стога, иницијативом Претседника Владе Г. Живковића, предложен је парламенту пројект За-

_кона, којим се продукција вина и ракије ос-

лобађа поменуте трошарине и уопште сваке

дажбине било државне било бановинске. А то

је за произвођача било и најбоље решење. Јосип Букша

Ствари за размишљање

Сунцокрет или како се још називље сличоглед је врло корисна биљка. Њено семе је изврсна храна за живину, а што је најважније од сунцокретовог семена се цеди зејшин за јело.

Наша држава је увезла у прошлој години 44 вагона овога семена из Маџарске и Румуније плативши за то 900.000 динара.

Довољно је ово, па да се уочи важност сунцокрета за нашу привреду. Јер зашто да ми дајемо иностранству тај новац, нарочито данас, кад влада ова економска криза, када ми сами можемо производити ово тако корисно семе. Зато је потребно препоручити нашим сељацима да што више обрате пажњу гајењу сунцокрета, који може успевати готово по свима крајевима наше бановине.

: По једној статистици ми смо увезли из иностранства у нашу државу у 1929 години: