Službeni list Vardarske banovine

ОЛУЖБЕНИ лист

Страва Ј

Рад банског већа

У вези са развијањем туризма, Краљевска банска управа је у границама својих средстава, помагала разне организације планинара, туристичка друштва, као и поједине општине (Охрид, Ресан, Сурдулица, Дебарска бања). На жалост код наше широке публике још није довољно продрла свест о привредном значају туризма, те се са много страна запажа недовољна активност или пребацује на општу управу. оно што би приватна иницијатива имала да уради. МИ поред прописа Уредбе о туризму, још ниједно туристичко место — сем (Охрида — било то град или варош, није организовало своје, општинске туристичке одборе. Занатство је показало извесно оживљавање у вези са грађевинском делатности. Нови занати развијају се нормално, док има заната који опадају, било због конкуренције индустријских производа, било услед промена у навикама и животу, док је кућна радиност у опадању. Краљевска банска управа се стара, колико је у њеној моћи, да помогне и унапреди занатство и кућну радиност, који заузимају тако важно место у нашој градској привреди.

Индустрија у овој бановини била је доста запослена, и то како старија предузећа (Лесковац), тако и млађа у осталим деловима бановине. У току године било је и нових тековина, а у изгледу су и друге, за које су тражене или дате претходне дозволе. Струмица и Охрид добиле су своје електричне централе. Захваљујући повољнијој коњунктури за руде, рудници су доста запослени, а припрема се још и експлоатација галенита у Кра товском срезу.

Привредне коморе и професионална удружења су вршили задатке негде активније, а негде и посве лабаво. Коморе су давале сугестије у. многим питањима привредне активности а у исто доба браниле своја професионална права. Нарочито су била удружења активна кад се тицало борбе против безправног рада који је узео неповољне размере. |

Стручно школство. — На територији ове бановине има 75 стручних школа (занатских, трговачких и индустријских) ресора Министарства трговине и индустрије, које су под непосредним надзором повереног ми одељења. У свима овим школама било је школске 1936/37 године 8.034 ученика-ца, 134 редовних и 466 хонорарних наставника-ца. Број свршених ученика-ца исте школске године износи 1.048.

Од наведеног броја ученика-ца само мало њих (1—20%0) продужило је своје школовање на вишим школама у земљи и иностранству, а сви остали су ушли у привреду, највећим делом у Вардарској бановини, као стручно особље (занатлије, трговци, чиновници банака и привред. предузећа, радници и пословође фабрика и др.).

МИ редовног сази

(Наставак)

--- зачети витрине теле РрИнвиНЕ ЗА теореме парна ПЕУтЕ

уардарске бановине

а.

С малим изузетком све стручне школе у по. гледу стручне наставе лепо напредују, захваљујући строжијем надзору, чешћим инспекцијама, одабирању управника и наставника по способности, завођењу јаче дисциплине и строжијем оцењивању. Такође је појачана и делатност на културном и националном подизању омладине (разним предавањима, стварањем певачких друштава и књижнипа, прослављањем Св. Саве, јачим учешћем у националним манифестацијама и друштвима и др.). Разуме се, да ће успех у свему бити још већи, када буду решена: питање уџбеника, питање снабдевања школа машинама и училима, питање радионица за практичну обуку, као и питања школских зграда.

Упис у школску 1987/38 годину показује веђе интересовање за стручне школе. Такође се примећује, да се све више траже и радо запосљавају свршени ученици стручних школа, а повољни шљења старешина запослених ученика потврђују

ми -

ова приликом прославе 25-гоСрбије, која је 38

изложба ђачких рад дишњице ослобођења Јужне многе била право изненађење.

У току ове буџетске године затворене су две женске занатске школе које нису имале законске услове за даље постојање, а створена је једна таква школа (у Врањској Бањи).

Да би се омогућио бољи успех сиромашним ученицама утрошено је из средстава Фонда за помагање стручних школа ове бановине 45.000 дин. Ова је сума подељена на 30 стручних продужних школа, с тим да се набаве уџбеници и при свакој школи образује књижница уџбеника. Такође су из бановинског буџета додељиване помоћи и стипен-

· дије за школовање сиромашним ученицима коју

су то заслужили својим успехом и владањем.

Што се тиче буџетирања школа у току ове буџетске године која је на измаку оно је текло нормално са малим изузетком.

Из свега изложенога види се вилики значај који има за привреду ово одељење. Предлог буџета је заиста мали према обиму потреба- али се више није могло. У исто време он претставља минимум испод којег се не може, те се надам да ће остати онакав како је предложен.

Те

Г. Бан изјављује да још има експозе Финансијског одељења па ће после тога отворити дискусију. Добија реч начелник Финансијског одељења г. Милојевић Александар који чита свој експове: