Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

ГЛАВА ВТОРАЯ. Тора ЂЇжества и нстпне едно аллитортесхо, плн нпосхазаело видѣніе, еданЪ есєни но ведри данЪ по полдне (каже намЪ неки любигпелЪ муса) поѢемЪ я, по моемЪ обичаго, при подножію едне високе горе, ОКОЛО неке ПЛОДОН'іСНе долине проодагписе, за упокошпи умЪ мой одЪ предполудневкѢга читана , и у исто време, позабавитига сЪ тихимЬ размишлѢніемЪ они полезна веіци, кое самЪ читао и научїо. НоІЇномЪ слакомЪ приувенуто лишїіе плодоно•сни древеса, неко спадаше, а неко као да иоіце, одЪ оногЪ плода, кои з подЪ нїовимЪ покровомЪ цветао, нарастїо и сазрео , разстатисе и самога осгпавити жаля_ ше; осенявашега и покриваше. у веселя, ваюѣи очи мое сЪ красотомЪ створена, возвоѢахЪ умЪ мой кЪ всеблагомЪ хпворцу, и сЪ умилЪнимЪ благодарностію сердцемЪ прославляхЪ нѣгово о свемЪ ство« реню милостиво промишлІЗше. Моесе сердце В опь