Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

2 87 Само іцо ми се ДамонЪ чини као да неідо навалюе; а ЛеандерЪ као да а направить. ЕЛИС. Я би васЪ башЪ неш,о пиша” ла. УДОВ. Слободно дай се чуши. ЕЛИС. ОЋете лими управЪ одговорити? УДОВ. ОѢули? я невидимъ нинаа іда би ме принудило, теби измишлѢнЪ какавЪ одговорЪ дати- Ако ми швое питанВ по воли не буде, волимЪ ти ниш,а неодговорити. ЕЛИС. Ви мислише да васЪ обоииа любе, И може бити имате право. Али коега одЪ ни двоице ви любите? УДОВ. Коега? ЕЛИС. Да ! да ! коега ? УДОВ. Коега? твое з пишанѣ чудновито. Я ни обадва любимЪ. ЕЛИС. То » башЪ добро. Дакле валя да си зарЪ наумила за обоицу поѣн? УДОВ. Ти мешашЪ све едно сЪ дру. гимЪ. СадЪ з речЪ била о Любови, а не о удатби. Сви просїоци, кое самЪ я шяалаг некису били непрїятни улюблѣни зеЦО -