Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

тди у себи говори; како ? есули то управЪ залюблѣни. КакавЪ з ово нови начинЪ Любови , кои се самога прїятелскога погледа бои? ни еданЪ нїе кадарЪ мое любови ради одреЂисе свога пріятеля ? о недостойни і я Ѣю и мрзиши! я Ѣю — али оѣули я моѢи. —• УДОВ. Мучи, мучи, Елисавета. Ти слабо разумешЪ безгласни сердца ззикЪ. ЕЛИС. О ! простите ми. То исто іцо ми у речЪ падате, и недате ми изговоритн, знакЪ з да я то разумемЬ. Али веЂЪ како би могло другояче бити? и мениби жао било да ми се прїяшелство у мое после тако меша. Разсудите само , іп,а з друго томе узрокЪ него прїятелство, да еи садЪ, на место да имате двоицу кои бй васЪ обожавали, ниеднога неймате. Е! то би велика срамота била, кадЪ любовЪ неби прїяшелство надячала. УДОВ. АхЪ! ЕЛНС. Ха! ха! и тай гласЪ разумемЪ я. Посмотрите опіелига умети описати. Елисавета! велите ми еи у мисли ватой: нспринуждавай ме далѢ да ти исповедамЪ оно іца ши веѢЪ знашЪ. Да з БогЪ дао, да а при едномЪ одЪ ннхЪ любовЪ яча не¬