Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

294 Мали? нге ли праведн'іе да ми ню оставямо да се она чрезЪ свое собственно и самопроизволно склонѣнїе едному одЪ насЪ преда ? ЕЛИС. ЧрезЪ собственно склонѢнїе?Гле« дайдерЪ ши тога! као да неби една жена кЪ свимЪ присталимЪ и еднакога достоинства людма еднако и склонѣнїе имала. Да узмемЪ за примѣръ себе ; мени би све едно било та за васЪ гпа за Господина Леандра лоѣи. Незамѣришеми да я моему високоумїю еданЪ редЪ овака ласкателна сновидѣнїя представимЪ. Како ви, тако и Г. ЛеандерЪ еднакогасте здравога сложенія, крепкисте и весели. МсѢю двема подобкодобримЪ стварма неможесе ко у избираню гіреварити. Први а найболи; ту се и жмуреѣи слободно избнрати може. ДАМ. Елисавета! ви судите о вашой ГоспоѢи по себи; и заисто нечините иой сЪ тимЪ велико почтенѢ. Она има леп« ше мисли о любови. ЕЛИС. Непримише ви мени за зло. ЛюбовЪ з любовЪ. Една царица люби као и една селянка: и една мудра фїлософкпня неможе любити болѣ него една проста плетиркз. У овоме нейма различія као меѣю две