Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

316 буде и ню придобїе — оѣю ли тада моЋк осшаши нЪговЪ другЪ ? — о ! при овой мисли ужасЪ напада на мене. — Я се сгрозкавамЪ — чувствуемъ мою слабосгпЪ! неїіеми биши могуѣе да му не завидимЪ, и да га неомрзнемЪ. —- О увн слабости мое! срамимсе одЪ себе истога. Седма ЧаспіЂ. ОРОНТЪ н ДАМОНЪ, ОРОН. СадЪ евога башЪ. Рззумешмше роЙаче ? у сто куѣа самЪ те веѢЪ тражїо. Чули? и пре би те миелїо на комЪ другом'Ь месту наЪи, него кодЪ лепс удовице. ЕсилЪ ме разабрао? Д АМ. Е пакЪ! а хца васЪ овде доводи Господине роѣаче? ОРОН. Таколи з? зарЪ не видишЪ гаы на мени, хца я оїію ? приготови се само , знашли? новинуѢешЪ одЪ мене чуши, коя Ѣете полу мршва учинити. Разбирашли-натки'? и ако иоідЪ мало паметн имашЪ,