Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

318 ши и колико пуша я ове паметне изго» ворїо речи, да іца се на воду меѣе можесе утопити? іцета и на овомЪ и на ономЪ свешу за таке лепе новце! да су они мои били неби тако прошли! а ши немаришЪ ! срачЪ ше буди! и срамота и моя іцо ше ро^акомЪ звати морамЪ кадЪ си таке лепе изгубіо новце! фала Богу! я нисамЪ тако безбожанЪ као ти да немаримЪ за новце, ИоіцЪ ли ме неразумешЪ ? садЪ би луда она лепа удовица била кадЪ би за тебе пошла, ЧуешЪ ли ме садЪ ? ДАМ. ЧуемЪ, Господару ройаче! и шо и естЪ іцо мене преогорчава. ОРОН. ДашЪ кажемЪ! видишЪ да си лудЪ ? као да неймашЪ ни заіцо друго жалиши него за то! датЪ кажемЪ! али, иошЪ Ѣю ши еданЪ саветЪ дагаи; заіцо знамЪ, датЪ кажемЪ ! да се иоіцЪ у едномЪ послу можешЪ здраво помоѣи ; постани Банкротъ, есили ме садЪ чуо ? ДАМ. Како ? тако худо да я поступимъ , кадЪ се могу и на други начинЪ помоги. То би ми срамота била одЪ люди и грехЪ предЪ БогомЪ. ОРОН. ІЦа, іца ? срамота и греота? меѢерЪ си пра^а будала дашЪ кажемЪ! чу' ли ?