Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

голЪ жива измснуши. Я самЪ дала мою речЪ даѣю за найсреѣшега поііи, и осшаемЪ при моей речи. Мени ѳ онай найсреѣнїи, кои а найболи и найпош,енїи. А то си ти мой прелюбими, и предраги ДамонЪ! я самЪ одЪ садЪ швоя, и. све мое имѣніе швое з, ДАМ. Моя? О всемилостиво небо! ( приступи, узмеиой руку, метне с на срце свое, и станусе гледагпи са сузами Любови и милошѣе.) Л АН. Ша ! ДамонЪ ? ОРОН. Ша то би ? датЪ кажемЪ ! Леандерѣ сѣ барилцемѣ злата, а я са два! чуелЪ ме ко ? пакѣ да останемо овако као брабонци на цеднлу! то з башЪ на опако дашЪ кажемЪ! УДОВ. ДамонЪ мой любими! ти си се и у злополучію твоему поіцено и благородно владао; нити си піражіо да кога преухиіпришЪ, нити да преваришЪ и издашЪ! а ти Леандре ! тиси се весма неправичанЪ кЪ твомЪ другу, кои те з всесердечно любіо и високопочитовао, показао. Кадѣ си мислїо да си злополучанЪ ниси му то казао, него си хотео да сЪ нимЪ нВгово имѣніе преполовишЪ и разделишЪ. Хотео си га у омра. зу кодЪ мене довести, увѣраваюѣн ме да онЪ