Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

334 овомЪ позориіцу остану умилена : МезенцЂ онЪ истн као ужаснутЪ заборави гордостЪ свою и возрастЪ. Благополучіе, кое, слабе ожесточава душе, умегчава срца висока , и ншца ніе кротчїе ни елаѣе одЪ правогЪ вишеза по чемЪ онЪ побѣду обдержи, КадЪ сурово стзрога Мазенц'іа срце ніе могло сладкимЪ прїятностима ове жалосшне плѣннице незаражено осшаши, судиши з сЪ каквомЪ су силомЪ оне дѣйствовале надЪ душомЪ младога и добродѢтелнога Лаузуса ! онЪ сшенюѣи уздане на своя завоеванія, и изобличи себи побѣде свое, будуѣи да овс садЪ Лудїю чине плакати. Нека се освети она на мени, рєче онЪ у себи, нека ме мрзи шолико колико я ню любимЪ ! я самЪ то одЪ веѣь заслужїо , я самЪ томе много помогао да се садЪ нЪйзино лице сузами облива. Али друго воображеніе иоше теже доѣе представитисе уму нѢговомЪ. ОнЪ упази Ме* зенція ужаснуша и умилѣна, кои за часЪ жестокость свою на милосердіе преобрати, и заключи да само человѣчество неби могло тако скоро измѣненіе у нѣму учннишн: страхѣ, да уоцусвоме любвесоперника сво га не наѣе са свимЪ га смути. У