Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

404 лѣнію и припознансгпву дадє се она побѣдитн и за то з веТега достойна високопочнт^нїя. Пре него поѣе , отиде на гробЪ Орестана свога предрагога, шу сенаплаче, и безчислеинократно любеѣи и сузами они гробѣ орошаваюѣи. Простите! о простите ви мени! о ви миде кости Орестана моега любимога! о ти пресладка дуто Орестана моега! читай само ово іца у моемЬ срцу написано стой, пакѣ се неѣешѣ срдити на мене! едва з одтргну и однесу одавде: метну з на колеса, и поЋю дома у Туринѣ. Мало за тимЪ пошлю и преместе кЪ себи старца и старицу и даду имЪ лепо и спокойно живлѢнѢ. Аделааида даде воздвигнути столпѣ воспоминанія на гробу Орестанову. А колибу у коей а она служила прєтворе у едно просто, по самоѣи места, но лепо Полско зданіе^ овде би долазила свакога лета, за посѣтнши Гробѣ Орестана своега, излюбитига, наплакатисе на нѣму , и опоменутисе многострадателнога прошастога времена. Време, постоянна и непрестанна лгобов'ѣ, и високопочитанїе младога Фонрозе кЪ своиой преизрядной супруги, а сверхѣ свега