Socijalizam i seljaštvo

земљама које имају бројан и организован пролетаријат. Разилажење је настало пред сам рат. Правоверни марксисти су веровали у револуцију. Били су зато против сваке сарадње с буржоазијом, нарочито прапив улажења у владу заједно са грађанским странкама; били су затим против свих ратова, за генерални штрајк «ао средство да се инострани рат претвори у грађански рат ,и у социјалну револуцију. Тако звани „ревиаионисти 11 , којима је био на челу Немац Едуард Бернштајн (1850 до 1930), сматрали су обрнуто, да је „акцнја све, крајњи циљ ништа“ и да треба одмах што више урадити за радничку класу: Тако ће, веровали су, друштво постенено урастати у социјаливам. Опасно је чекатн револуцију скрштеник руку...

Правоверне марксисте пре рата водио је други немачки идеолог, Карл Кауцки. Али права борба у редовима социјалне демократије, протнв „ревизиомиста", „министер|ИЈlалиста“ и других умерењака, настала је тек после 1914. За време рата, у скоро свима државама социјалисти су, као чланови разних влада, гледали да победи „њихова земља“. Тада је први пут јаче дошао до изражаја дотле слабо познати Лењин. Он је и сам у почетку налазио да ће до револуције најпре доћи у капиталистички развијеним земљама. То веровање упутило је његове другове Струвеа и Плеханова да у Русији, индустриски неразвијеној, сарађују са грађанским либералима на обарању царизма, да би се управо створили услови за развој капиталивма, Лењин је међутим закључивао сасвим друкчије.

Он је МIИСЛИО овако; револуција ће лакше и:збиlти

7

СОЦИЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО