Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

»37 совѣтомъ гпвоимь ! никада нексе не уклонимъ сь царскога Пуша, коимъ ши водишь и наставлять! Изворе мудрости, душевно Сунце, Зеншіе ума! безъ тебе, акоѣе ко колико ученъ бити, неможе бити ни разумань ни добарь; а стобомь прости Селянинъ бива и паметань и добродѣхпелянь . Гди ши живишь и пребивашь, ту нейма Ината ни кавге, нейма упорности ни лудогь тврдоглавства. Но ш,а иоіце видимъ ? каквое оно сладко Детешце, іцо на Крилу матере свое као на царскомъ Престолу седи? на главиму а одъ звезда ВѢнаць; Скиптарь родителнице свое у десници држи; сунцему изъ прсїю сїя! Како кротко гледа! животъ дае сь погледомъ своимъ; какосе тихосладко, на оне, коиму се приближаваго осмїява ! свему ПролеѢе на лицу цвета ! Медъ и Млеко речису нѣгове! О небесна Маши ! какоси тога АнѢела родила , коимлисига именомь назвала? далисе загрлити? далисе полюбиши? гіичемсе тако Смиреномудрїе не радуе и невесели; само , своимъ ЛюбителѢмь у Наручи итиз вѣнцемъ своимъ Главу нїоЕу увѣнчава; и Скиптарь побѣде у десницу имъ меѣе. Све вредности и йсправлѣнїя, сва Преимушесюва