Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

54 Свеіценникя дочетю, водега на свое ГроблѢда і кади и спомеке нїове мргпве ; и мора Свеш,еникь гласно споминятн , усеина, Мустафу, Алїу и прочая, акомусе и нєѣе, ерь иначе бига здраво изтукли, а кадь имь испуни волю, онига лепо чаете и обдаре: вичу и прокїнто Оже и Дервиши! ниіца то неслужи. Отаідь умируѣи заклинѢ синд, да ник-'ква Пола непропуеши докь му гробь не окадн. Озе самь неке ггрикуадс напоменуо, за предеш .виши какову силу стари обычаи нмаду; и много се крать наѣе човекь на белаю прогпивь ни говореѣи. Пуо а годь ново, чинисе простимъ людма необично, акоѢе найпаметніе бити; Аколисе то, иоіць савише, неки обичая коисе за свете почигпую тиче, онда веѣь нити чекай нигписе обзири, ерси имь у живаць дирнуо. 'Зато, повитой части, драго міе било, ово писмо, и радостно на нѣга одьговарамь •, за неоставити никоме нимало СумнѢнія, акиби п найманѢ ш,о противъ православію уводіо, нека сваки очиша ови мой одьговорь, пакъ Ѣе видити и познатн истину, акому » истина драга. Одго-