Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

(\Чл чЛЛ; 64 власть ! Богь кои ми заповеда да мою Ду= гкность чинимъ : Аколисе башь нале ко то наѢ.е, да неле нипоіцо да зна за мое Пи санѣ; ти знать іца§и нашь Марко Слепаць у Дал* мацїи обичавао реѣи, кадь би гди на Ча* сшн пѣвао: Брапо ! комь нїе мое ПѢванѢ мило, некь метне Прсшн у уши, ерь я садь за нѣговь Лтарь непрогледа; али кое Лудь у време ручка Прети у уіішма држацш? илиби ти зарь хотео да я мое Книге као Турци Александрїйску библіотеку сажежемь? неѣемо ако Богь да одь турака памегпь учити . У треѢемь Пункту бацашьми преко Носа Гордость мою и Славолюбіе ; и ове. сути мое речи, башь као Муа у носу; да валя мислити. Ево аѣути право казати, да ниш,а друго на овоме Свешу не желимь, него да мое Име оспіаке у Роду моему и' даму мило и драго буде; и уздамь се у пра веднога Творца, кои, како сами Срдцеведаць познаюѢи Чистоту и Правгсть НамѢ* ренія моега, тоѣеми дагпи; како ѳ дао и свима онима кои безъ сваіичъ Временной* Интереса , и Честокрагпно на тешу свою^ за праву и чисшу любовь кь Истина ? и кь че*