Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

63 Къ/іі ш,о 3 піарена. Я ноіць нисамь познао бгй лукавн Обичай Владике Василїа, кои бй всегда радіо меѣу друге замешути кавгу і само дасе шва чему смїягпи; едва дочекамь дами шо наложи . Мое несшашно срдце почне скакаши одь радости, іцоѢу метнушн у смешню великогь Игумна; Отво* ресе враша, ешоши Игумна: едва до* чекамь дасе поклони Епїскопомь и дасе по* єади; изтрчимь као Пешао, и начнемъ овако. Оче Игумне кажими молимше, іцае Дуга, и заіцо а шарена ? Почеосамсе ве'Ьь біо осміяваши, какоѣесе смести, и неѣе ми знати іца одьговориши; и едвасамсе одь ве* Ѣегь Смея уздржавао. Ови датиєе сметне, неби біо прави Чрногораць. Уватисе сь широкомъ Шакомь за безчислену Браду; попогледа мало на Дугу, пакъ ши превали наме некакве страшне црне велике Очи; Невшонь бисе одь ни препао біо: пакъ намѣсто Одьговора овомн ПитанѢ учини. Иг : Видишли ши оно мое магаре? Я: Видимъ, али ніе моя речь о нѣму била; гдн Дуга гдили Мага ре 1 Иг : Знамь я іда а твое ПитанѢ али а потреба да ши пре побѣдамъ , да а сно мое Магаре далеко одь тебе паметніе. Я: сь каквомъ мѣромь мѣришь мою и МагареѢу Паметь? радбн зна-