Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

232

стручности у расправљању, а у првом реду добронамерности и озбиљности, лист је успео, убрзо, да се његова реч цени и да створи завидно место у српској штампи онога доба. У циљу што бржег и успешнијег напретка трговине, „Трговински гласник” одмах покреће и посвећује пажњу важним питањима из унутрашње и спољне трговине. У првом реду бори се за побољшање саобраћаја. Питање путева прво је важно питање, коме „Трговински гласник" посвећује нарочиту пажњу. Он се бори за добре путеве као основицу народног благостања. Без саобраћаја нема напретка. Једна заостала средина може се развити само добрим саобраћајем. Путеви су прве и основне комуникације, стога их треба што више правити. Исто тако, стално је наглашавано освештано начело у саобраћају да железничке тарифе битно утичу на трговину. Другим речима, да лоше и несмишљено изведене тарифе изазивају застој у трговини, а добре стварају напредак. Такође, слаба и неразвијена железничка мрежа, нарочито рђаво администрирана, чиста је и сува штета за народну привреду. Железнице треба правити што више, нарочито администрирати их како ваља. Добри путеви у вези са добро изведеном железничком везом најсигурнији су пионири не само народног богатства, него и културе народне. Уређењу пошта и телеграфа „Трговински гласник” поклања, такође, велику пажњу. У томе правцу указује на низ мера које треба предузети да би пошта и телеграф одговорили потребама трговине и народне привреде једног народа са озбиљним тенденцијама напретка. Лист се бавио и решењем питања националне валуте. У то време решавана су питања ажије на сребро и злато. Низ стручних чланака бацио је доста светлости у те важне проблеме. Са своје стране старао се да помогне земљи да изађе из једног штетног и несносног стања. Свакако, да је најмање кривица трговаца и њиховог органа, што су питања ажије и питања националне валуте дуго времена остала у незавидном стању. Закон од 29 фебруара 1892 о стварању великог сточарског завода за целу земљу; измене и допуне у закону о сеоским дућанима од 20 фебруара 1891; закон о шумама од 30 марта 1891; измене и допуне закона о непосредном порезу од 30 марта 1891; закон о трошарини 16 марта 1891 —све су то била питања која је већ у почетку излажења, а и доцнијих година, лист имао да расправи и да по свима дадне своје мишљење или своје савете. Ми смо већ напоменули, да је у то време владало прилично неповерење према српским трговцима. Стога је рад листа био врло деликатан. Неповерење се нарочито јасно испољило приликом диску-

сије о трошарини 11 јула 1893. Том приликом су трговци вређани на неуздржан начин. „Трговински гласник” је својим написима умео на достојан начин да спере љагу са наших трговаца. Сличан напад доживели су трговци и од самог министра претседника, у Народној скупштини, у Нишу 1900 године, приликом решавања пореоког питања. Тада је сумњичено родољубље трговаца. Куражно и отворено тражио j'e „Трговински гласник” у своме 63 броју задовољење за српске трговце. Тај број је полиција забранила, али је лист, ипак, доцнијим написима успео да отклони сваку сумњу у засведочено родољубље трговаца. Његово куражно држање дало је повода полицији да запрети претседнику Београдске Трговачке Омладине и директору листа да ће се наћи у Пожаревцу (у робијашници). Међутим, све те претње нису имале дејство. Лист је и даље вршио своју дужност, а морални успех било је повлачење неправедног закона и победа исправног схватања «Трговинског гласника» о пореском оптерећењу наших привредника и привреде уопште. У питањима државне финансиске политике лист је био веома одлучан. Устајао је енергично против неуравнотежених буџета, тражећи што већу штедњу у државном газдинству. Указивао је стално да је некорисно и опасно задуживати се и без велике нужде умањивати кредит, који су нам давали финансијери свегски, а који су у најтежим приликама могли отказати, само ако им се учини да за њихова потраживања нема довољног покрића из редовних државних прихода. Лист је тражио да Србија сама својом јачином привредном дође у стање да свима својим обавезама може одговарати и подмиривати своје редовне потребе не задужујући се. Иоплаћивање купона разних зајмова и покриће увећаних расхода све само новим зајмовима, пут је који банкротству води. Да се што јаче помогне трговини, „Трговински гласник” је покренуо или помагао стварање неколико установа, које су биле од великог значаја по развој домаће трговине, као што су оснивање Кланичног друштва, Извозне банке, Бродарског друштва и др. Вредно је поменути и велику акцију листа на оснивању Трговачког фонда и његове Хипотекарне банке, која је данас од неоцењиве користи по трговачки ред, а кроз коју годину постаће једном од најјачих новчаних установа у Београду. Поред питања трговинске политике, лист је увек поклањао пажњу унапређењу индустрије и занатства. У том циљу он је покренуо и помогао оснивање удружења српских индустријалаца. Исто тако помогао је и организовање занатлија. Једном речју, у свима правцима привредне делатности и у свакој прилици »Трговински гласник« је допринео да се постављена питања стручно расправе