Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

236

држава. Србија у томе погледу није чинила изузетак. Она је имала као директив у спољној политици осигурати и обезбедити независност државну и радити на ослобођењу и уједињењу једнокрвне браће. Задатци колико важни, толико и тешки. Земља мисије морала је носити крст свој. И она га је заиста понела. У првом периоду живота Србијиног преовлађивао је моменат чувања државе. То је Карађорђево и Милошево доба. Већ за Михаилове владавине поред политике одржања државе јаче се наглашава и онај други. Србија, кроз уста својих патриота и својих државника, поставља српски проблем и подвлачи своје ослободилачке дужности. И отада па све до велике ослободилачке борбе почетком друге десетине двадесетог века она се носи националном идејом ослобођења и уједињења. Чак и онда, кад је изгледало да су унутрашње невоље скренуле њену пажњу са националних линија, латентне силе у народу деловале су у националном правцу. »Трговински гласник« био је од првог дана тумач заветне мисли српског народа. Његов је програм у спољној политици био програм нације, оних светлих и сјајних националних духова, који су били готови на све жртве да се поробљени народ ослободи и слободан уједини. Слободно и уједињено српство и ослобођено Југословенство била је борбена застава »Трговинског гласника». Тражећи пуну грађанску слободу у Србији, лист је преко ње тражио слободу и уједињење целога/српства, преко овога, опет, слободу и уједињења Јужних Словена. »Трговински гласник« је, такође, веровао да тек потпуно уједињено југословенство може обезбедити мир и напредак свих племена нашег народа, средити прилике на Балкану, па следствено. и прилике у овом делу Европе. Пропагирајући. ове идеје, «Трговински гласник» је увек отворено указивао путеве којим треба ићи. Он је препоручивао прво југословенску и словенску солидарност, а онда балканску заједницу интереса. Морално приближење Јужних Словена и политички повезани балкански народи могу извојевати слободу својој сабраћи и створити независне и снажне националне државе. Непријатељи Јужних Словена, Балкана такође, били су и велики и моћни. Са њима су појединачне борбе биле немогуће. Зато је очигледан доказ случај грчки 1897. Борба са изгледом на успех могућа је само у заједници. Отуда „Трговински гласник” стално препоручује споразуме и блиске политичке везе балканских народа. Највећи непријатељ независности Јужних Словена јесте Аустрија. Стога »Трговински гласник« одувек препоручује обазривост и опрезност према

великом и лукавом суседу. Људама око »Трговинског гласника» јасно је да Аустрија има завојевачке намере према Балкану. Истерана из Италије, избачена из немачког савеза, она је упутила очи Блиском Истоку. На путу су јој били прво Срби и њихова независна државица. Стога се увек морало бити на опрезности и пазити да »барут не закисне«. После анексије Босне и Херцеговине, аустријске завојевачке намере постале су потпуно јасне. И савети »Трговинског гласника« о опрези и спремању на све евентуалности нису престајали. Како је Аустрија била на прагу и готова да нам напакости, ако не и да нас нападне, »Трго. вински гласник» је препоручивао умереност и обазривост. Пре коначног обрачуна треба водити политику. Сувишном експлозијом осећања дати претекст похлепном непријатељу, није политички мудро. Стога је, у главном, гледиште листа било овако: могу наступити понекад и такве политичке прилике да је корисно и потребно неко приближе. ње Аустрији. Али, приближење мора имати тачно одређену међу; њему се не сме никада и нипошто жртвовати народни понос, државна независност и свети народни задатак српског ослобођења. Аустрији се не сме веровати у искреност и добре намере, јер она дави нашу браћу у Босни и Херцеговини, и Словене уопште. Она има завојевачке намере и према Србији и према Балкану. Србија је мала, али није тако ситна и слаба. Она има мноштво браће и сродника у Европи, чији се интереси подударају са нашим, и то су наши природни савезници у борби за народни и државни опстанак. Зато у својим политичким комбинацијама према Аустрији, треба да рачуна са том чињеницом. Не треба изазивати, али се не сме ни понижавати. Руковођен изложеним принципима, лист није никад скретао са утврђеног пута. Писање «Трговинског гласника» о спољној политици било је, сасвим природно, рђаво забележено у Бечу. Стога је често пута било забрањено растурање листа у Аустрији. Али, ако је забрањиван и прогоњен од Аустрије, вољен је и тражен од наших саплеменика. Он је био најрадије виђен и највише читан српски лист. Ведри национални оптимизам и вечито борбени дух подизао је отпорну онагу угњетених и будио вечите наде на ослобођење од ропства. Он је био национална потреба, а и полуга националне акције. Он је био у истини орган националне пропаганде и једно од моћних средстава националне политике.*)

*) Није без интереса да објавимо извод једног писма Војислава Шоле, истакнутог националног радника у Босни и Херцеговини, које је упутио 8 јануара 1907 год. из Мостара тадашњем директору листа Михајлу Л. Ђурићу. Говорећи о писању «Трговинског гласника», Шола у писму каже: