Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

239

и продубило неповерење. Народни делови који никад у историји нису били заједно, који немају традицију заједничког живота, а подвојени утицајем верским, политичким и делом културним, требали су да организују кућу, коју су стицајем срећних прилика и херојском борбом Србије и њене војске извојевали. Несумњиво важан и деликатан задатак. Морале су се савладати многе тешкоће и у разноврсном сплету интереса наћи ако не најбоље, а оно добро решење. Требало је организовати државу да са организацијом буде већина задовољна. Не може ли, бар да није већина противу ње. Једном речју, требало је имати великих држављанских способности па да се са што мање напора и са најмање штете упути на прави пут. Време од новембра 1918 г. испуњено је сталним напорима за консолидовање и уређење државе. Проблем државе скоро је апсорбовао све друге. Све политичке странке, сви политички људи и јавни радници узели су учешћа у државоправним дискусијама. Стога, говорити о ма ком политичком покрету и ма којој политичкој институцији за протеклих 11 година немогуће је, адасе не уђе у замршени сплет наших државноправних питања. Она су доминирала у целом јавном животу. Доминирала су и у «Трговинском гласнику«. Зато, говорити о раду »Трговинског гласника» у новој држави, немогуће је а да се не говори о најважнијим питањима у њој. Он је сасвим природно прихватио дискусију о питању организације државе. Стао је на гледиште јединства народног. Одатле се, сасвим логично, залагао за јединствено уређену државу. Ако смо један народ, не требају нам различно уређене локалне власти. Један народ, једна држава и јединствено уре- било је вјерују »Трговинског гласника». То је значило у организационом погледу: један краљ, један парламенат и једнака администрација у целој земљи. И легислативна и админстративна и судска власт биле би потпуно централисане. У једној централистички организованој монархији залагао се за демократију и за парламентарни систем владавине. »Трговински гласник» је углавном заступао гледиште српско на уређење државе. Неоспорна је чињеница, да су Срби били централисјички настројени, да су били за парламентарни сисгем владавине. У том погледу били су у традицијама предратне Србије. То своје гледиште „Трговински гласник је бранио свом снагом идо краја. Стога је, као и велика већина Срба нарочито из Сроије, поздравио доношење Видовданског устава. Поздравио је с уверењем, да је нађено најбоље могуће решење у питању уређења земље. Теоријски је сасвим могуће дати најбољу владу и најоољу управу, кад се слободно бирају народни претставници, а они доносе законе и дају владе које ће управљати земљом. У овом случају,

како изгледа, више се отишло за теоријским, доктринарским него стварним. Заборавило се на оно што доносе људи у сваки систем. Није кроз људе гледано на систем, него обрнуто. Централизам, као такав, као год и други системи за себе, добри су. И оно што чини да су они добри или рђави за народе на које су примењени, то су људи, то су сами народи, њихове прилике и њихов менталитет. Централистички систем и његов инструменат Видовдански устав нису пропали код нас стога, што нису, гледано са теоријске тачке гледишта, добри. Централистичка организација државе дала је многим народима ванредне резултате. Код нас, напротив. А то значи, да је овај систем уређења земље, који претпоставља висок степен развитка, нарочито горњих слојева, код нас омануо јер нисмо имали људи да га спроведу. Стара је пословица, да су и рђави закони, кад их примењују добри људи, добри закони. Код нас је из државног централизма резултирао један систем владавине колико невешт и незналачки, толико и коруптиван. Политичке странке изметнуле су се, огромним делом, у скупове људи за искоришћавање целине. Кортеши су бирали посланике да их користе или да их заштите. Посланици су били чланови странака да би се могли преко њих користити. Вођства странака трпела су такав ред ствари, јер их је он доводио на власт. Сваки посао који је вршен у држави, вршен је под условом да користи партијски. Изузетци су допуштани и у оваквом реду ствари. Њих је и било, и утолико им припада више части. Али, општи ток ствари био је такав. Стварао се један магнетички систем националне корупције, који је силазио одозго до доле, до широких народних слојева. који су упућивани да им се неће помоћи или учинити штогод: подићи школа, пут, мост итд., ако не буду гласали како им се нареди. А то се збило тако, не због система организације земље, него због недораслости политичких људи. Људи су упропастили систем, а не систем људе. И централизам и парламентарни систем, који се код нас тачније може назвати псеудо парламентарним —■ пропали су искључиво недораслошћу и неспособношћу наших политичких људи. „Трговински глаоник” је учинио што је могао да успе систем уређења, који је земља изабрала. Позната је борба листа противу дилетантизма у политици и противу корупције. То су била зла која су одмах из почетка поткопавала ново стање. Лист је стално подвлачио чињеницу, да ће се држава консолидовати ако се буде са њом мудро управљало и поштено админинстрирало. Управа, која је убијала веру у моралне вредности и поткопавала правну овест грађана одузимајући им че. сто могућност правне заштите, морала је донети рђаве резултате. Земља је током времена постајала поприштем љутих борби, које су анимиране ћа-