Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

265

ника у Русију, пошто до 12 о. м. г. Радуловић није могао поднети Управи Српског Тргованког Удружења свој писмени опширан извештај, који је претседништво од њега тражило. Ми се надамо да ћете из предложеног моћи увидети, да су од вас поменуте нотице неки престонички листови могли донети само на основи приватних достава,. које су нами непознате. Дозволите нам да вас замолимо, да се са овом нашом изјавом изволите задовољити, и да вас уверимо, да Управа Српског Трговачког Удружења нећ-е никад престати да поклања своје поштовање, своју пажњу и симпатије вашем цењеном листу кога за носиоца јавног мнења целог српског трговачког сталежа, а нарочито као с-вој орган сматра, који јој је до данас од знатник услуга био. За поједине случајеве пак, које и ми осуђујемо, и који могу да упливишу неповољно на углед Трговинског Гласника у читалачком свету не може се бацити одговорност на Управу Српског Трговачког Удружења која је свесна свога позива, и која је вазда вољна да морално потпомаже свој Гласник и свој трговински подмладак. У име целе управе Српског Трговачког .Удружења умољава вас цретседништво, да примите и овом приликом уверење нашега особитог поштовања. Српско Трговачко Удружење Секретар Претседник Д. Д. Величковић Д. Стаменковић Писмо Господина претседника „Српске књижевне задруге” Г осподине уредниче, Прочитао сам у Бр. 59-ом вашега штованога листа како симпатични чланак о ~-Српској Књижевној Задрузи“, тако и напомену уредништва, у којој се с пуним правом, жали што му ни проглас ни правила Задруге нису послата. Не треба да вам кажем да је Задруга сама још у организовању, а ви ћете лако погодити да су у таким приликама поменуте погрешке могућне. Ја сам и узео перо да вам изјавим како ми је веома жао што се је то десило баш према органу Београдске Трговачке Омладине, узданице у једној од најзнаменитијих грана живота народнога. А треба ли тек да вам кажем да на какво запостављање нико није могао ни помислити? Ми знамо сувише добро многобројне услуге које је новој српској књижевности од самоса почетка њенога чинио трговачки ред нашега народа, не само у лицу-појединмх родољубивих пријатеља књиге и просвете - као што је био пок. Илиј-а Милосављевић Коларац, у том погледу углед свеколиком народу него и целином својом. Некада је пештански панађур, на ком су се састајали трговци с многих страна српских, био крепко уточиште још веома новој и нејакој књизи српској. Ко зна да ли се нова српска књига и угасила не би, да је није топлим срцем пригрлио својој народној просвети и народ•иоме језику одани трговац српски? Трстанска српска, поглавито трговачка, општииа, најпросвећенија у почетку овога века, помагала је издашно српске књижевнике онда када Србија још није могла на то мислити. Не би, по томе, право било, да ојачала већ књига српска заборави на те услуге, у толико пре што он-а и за унапредак прави спас нема од кога другог очекивати него опет од трговине српске. Јер докле год неко у наше прилике не прикалеми и с нашим околностима не подеси књижарску тр-говину образо-ванога света, докле том трговином вешто не обухвати све крајеве где би се могла читати наша књига, где се разуме језик наш, ми ћемо у књизи натезати као што смо

мање више и до .сад натезали. Трговачки добро организовано протурање књига остаје једиио средство које може стално подићи српску књигу. Ми ово одавно знамо и одавно очекујемо, али тај посао, толико потребан за напредак народа српског, посао који моралноме народноме уједињењу може највише помоћи, има да изврши трговина српска. За то се ја и користим овом приликом, те ту мисао (.ма да знам да није нова) казујем Вама, уреднику органа Беог.радске Трговачке Омладине. Ја Вам је казујем, да је скинем с душе, да је покренем на ново, јер ако се о њој у Вашим круговима равмишљати почне, нешто од ње може бити. Ваши кругови знају тегобе, повнају неприлике; њихово око једино ће моћи и лека наћи, оно ће кад тад; погодити досад узалуд тражени пут к успеху. А то би била круна оних услуга које је српски трговачки ред, у свима крајевима народа, још у почетку учинио новој српској књизи. На та лепа предања о вези нове .српске књиге са српским трговачким редом ја упућујем овде за то да биж замолио Вас, а преко Вас другове Ваше и читаоце Вашега листа, да о овоме размишњају. А м-и смо Вама, старим својим и поузданим пријатељима, свагда на услузи. С одличним поштовањем. Ваш Ст. Новаковић Орид (у околини Шапца) 24 јулија 1896 Господину Михаилу Ђурићу, Драги Михаило, На овој малој доколици времена, а за време мога ферија, сетих се твога прекора, да се кадкад сетим »Трговинског гласника». И ево шаљем ти у прилогу под ./. један чланак од трајније вредности: »Како би се законодавним путем могло помоћи земљораду», за ваш лист коме си ти уредник. Ти ћеш видети да ли сам овим чланком потревио пут којим греди «Трговински гласник» са пуно части и потпуног његовог схватања о економском значају нашем, па ћеш према томе уврстити и овај мали приложак, ако буде одговарао тежњи, «Трговинског Гласника». Ти ћеш већ видети предмет којим се бави тај мој чланчић, и ако нађеш да може ући у сам лист, ти то учини као што је и моја намера била кад сам га писао. А ако не а ти буди добар вратити ми га на употребу. Ти ћеш ме известити о пријему овог писма. Пријатељско ти поздравље шаљем, а поздрави мог побратима Марка и све моје пријатеље које ти већ познајеш. Твој Полићевић ■председник Државног Савета Господину Михаилу Тзурићу, Поштовани Господине Уредниче! У прилогу Вам шаљем већи део Свога чланка «-Пољопривредни шегрти» или «Пољопривредне школе«? Остало је да начисто препишем још 3 одељка, од којих је сваки толико велики, колико од прилике и сваки од ових 6 одељака. Најпре сам мислио, да Вам цео чланак пошљем (што би, разуме се, и на свом месту било), али како данас узимам учешћа на једној тродневној екскурзији, то, да не бих својим одговором на предлог г. П-а и сувише задоцнио, реших се да Вам за сад ставим на расположење само овај већ на чисто преписани део поменутога чланка. Остали ћу Вам део послати кроз 4—5 дана.