Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

50

о другоме чему да и не говоримо. Касно смо то увидели, али смо ипак увидели. Зато се морамо у раду журити. Ми стари морамо помагати, морамо задужбине оснивати, а ти омладино ради, ради, ради и штеди, моли се Богу и слушај старије, љуби свој занат, буди вредна, штедна и мудра а после доћи ће и све остало“.

На великој пуној седници Привредникова Патроната 10 (23). септембра 1911 године, разложио је и предложио г. Добровић да се позову и замоле и наши остали Срби и Српкиње — који могу и који треба да су чланови Привредникова Патроната, да се упишу као добротворни чланови у Патронат, а ко може нека оснује своју нарочиту задужбину као што је учинио и г. Добровић. Седница је усвојила једнодушно тај предлог г. Добровића који гласи:

„Има случајева да се одлаже све до последњег часа, па се тек онда у болести и немоћи, у кревету, у забуни, на врат на нос скрпи ма какав збуњен или површан, непромишљен непотпун тестамент, а пречесто не стигне се у опште никако, да се смисли, уреди и утврди људски према својим жељама. Не начини се у опште никакав тестамент. Онда испадне како човек није ни хтео ни мислио, већ на против. Распе и упропасти се тековина и чување свега века. Нетачни тестаменти, или без тестамента, најбоља је подлога за дуготрајне прескупе процесе од 10, 20 и више година, док се на крају крајева не истроши, не развуче и упропасти све на трошкове итд. Свако паи најмлађи мора здрав, чио, при пуној свести и снази уредити све своје, мора свагда држати све своје, па и свој тестамент у потпуном реду. Лако је мењати кад треба, али одгађати не сме се, без тестамента не сме бити нико паметан, ко не жели да му имање пропадне у незнан“.

Зато је решио Привредников Патронат у седници од 13/26. 1911 год.: да Привредниково правно одељење даје поверљива и бесплатна упуства