Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

=<18 —

најбоље треба. Систем таквога рада представљају, у неколико, код нас пододбори и повјереници „Просвјете“ у разним варошима и селима.

Али поред тога, ми знамо да пма, осим главне задаће, која нас све спаја, и других дужности у овоме послу, које директно траже удружене снаге за њихово извршивање, нешто много јаче и тјешње од платонске духовне везе. Ми хоћемо одмах да конкретишемо неке од тих заједничких послова. Као један од главних услова за успјешно дјеловаље у народном просвјећивању су несумњиво популарне књиге и књижнице. Да народ добије непосредне могућности за личним самообразовањем он мора научити да у књизи нађе поуздана и мила пријатеља. Књига одређена за то, нарочито сад, кад је покрет у почетку и кад све зависи од првих успјеха, мора бити таква, да привлачи, да осваја читаоце п то оне најшире масе његове, тако, да књига почне за њ значити бар пријатан предмет. Нема сумње, да је врло тешко у нашој толико оскудној популарној књижевности наћи згодна материјала за такве књиге и да ће се за дуго, можда, осјећати оскудица у томе. Али, ипак, та тешкоћа није апсолутна. Ми се сви, послије толико искуства и примјера, слажемо у томе, да су народне пјесме најбољи материјал за такве књиге; ми знамо, да њих народ необично воли и да их много тражи и да су они његова несумњиво најмилија лектира. Ми, међу тим, још увијек немамо једног лијепог популарног издања њихова; Вукова је Збпрка превелика и с научним апаратом, а остало су шпекулативни покушаји, Како би, дакле, сад добро дошло неколико књига с добрим избором, с потребним п лаким тумачењем, с лијепим умјетничким илустрацијама у боји, које би се ув врло ниску цијену од 10 до 15 потура могле с планом растурати у народ преко просвјетних организација. Појединачно ми у том не би могли подузети готово ништа; велики трошкови за штампу, илустрације и остало не би се могло покрити малим бројем купаца, који свака покрајинска организација има на расположењу. Кад би, међутим, такав потхват предузела сва српска културна друштва, терет трошка био би знатно мањи, а број конзумената постао би неколико пута виши. Мјесто 5—6000 хиљада људи, на које бисмо ми могли рачунати, добили би, можда, 80—40.000 у широким масама. То би учинило — јер нама није до материјалног добитка — да издање књиге буде много боље и књига ипак знатно јефтинија. А то су ствари, које су од интереса и радо читане од Срба свих и свуда п које искључују сумњу у успјех.

Мислим, даље. да се тај рад не би морао ограничити на тај примјер као на једини. Данас се већ озбиљно претреса питање о стварању народних књижница у нашим крајевима и већ је на извјесним странама почет тај посао. Они, који су подувимали такав рад — ово говорим из искуства — наилавили су на тешкоће често мање у избору књига, колико у добављању њиховом. Кад смо лањске године овде у Сарајеву сређивали књиге за десет сеоских покретних књижница, ми нисмо могли у српским књижарама да нађемо нигдје десет примјерака Ненадовићевих ПЏисама о Црногорцима. Ми, у опште, немамо једног згодног избора Лазаревићевих приповједака, које престављају најљепше ствари у нашој књижевности, оно, без чега не би смјела бити ниједна наша библиотека, стварц, које свуда имају стална успјеха, гдје год се читају. Исти је случај са Вуковим народним приповијеткама, са избором из других народних приповиједака, са дјелима других писаца.

Да организује сав рад у томе правцу, да уложи велик капитал у њ и да му се преда тешко да би се примила и једна од наших организација, које данас постоје. И то просто стога, што имају дужности и на другој страни и што не би имали довољно средстава. За такав посао морамо се удружити сви, ако бп желили, да га одмах од почетка ставимо на сигурне основе и да се читав рад покрене с добрим планом. Гријех би био —, слободан сам да кажем ту ријеч — да овако подијељени и поцјепкани не покушамо прећи са подијељених и дјеломичних акција на један општијп, заједнички, на један интензивнији рад. Почетак за тај посао већ је ту: „Матица Српска“ и „Просвјета“ одлучиле су се на кооперацију у овом правцу и први успјеси њихови, надамо се, да ће привући у ту везу · и остала наша културна друштва, да би се та заједница проширила и даље развила

Осим тога, ево још једног конкретног предлога. Поред књиге исто је тако важан, ако не чак и важнији, фактор за рад на народном просвјећивању предавање, жив говор. Међу нашим људима, гдје их је преко 80%, неписмено, предавање је за сад управо једини