Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

= 00

лијепи успјех побратимске пдеје у градишком котару; њима смо п ми у „Просвјети“ постизавали главне успјехе, кад смо хтјели да проширимо нашу организацију и на села. С тога тај начин дјеловања треба нарочито његовати и развијати и, осим тога, настојати живо, да предавања поред садржајне вриједности добију и техничку савременост. Све, што се учини, да предавања буду занимњивија пи примамљивија, даће свога плода у успјеху, у онаквом, какав је успјех Хрпстова сијача.

Тешкоћа је само у томе, што за тај и такав рад треба имати згодних, врло згодпих људи. Човјек, којп би хтио с успјехом да дјелује, морао би да до танчина познаје своју средину, њена осјећања, начин живота и рада, њене потребе, сву њезину психу; морао би уз то са самопрегоревањем једног фанатика ове идеје да се сав уложи у посао, не презајући од никаквих тешкоћа. Култарна Лига — тако нам она јавља — обратила је нарочиту пажњу таквим радницима. „Она се стара да такве људе пронађе у народу, да их упути у посао просвјећивања, њих саме да подигне до потребне висине и заједнички са њима да оцјени потребе и правце свога рада у народу. То је пипав и спор рад, али се само таквим радом и таквим радницима може постићи неки успјех“. Искуство њихово у том питању и начин поступања при том потребно је, да и ми искористимо ш покушамо пренијети овдје.

Али док не створимо, док не нађемо једну генерацију тих способности, ми ипак не требамо да напустимо начин рада помоћу предавања. Тај би рад био користан и поред тога, само та треба водити смишљено. Прије свега предавања треба да држе, у колико се то да извести, људи од струке. И то просто стога, што је за успјех предавања, за његово примање, потребна вјера у компентенцију дотичне личности. Успјех једног предавања из хигијене биће увијек знатнији, кад то предавање одржи један љекар, него поп или учитељ; исто тако о алкохолу, заразним болестима п сличним. Најбоље примјере за то имамо у дјеловању т. Дра Ристе Јеремића п Дра Јована Малића на сузбијању алкохолизма. Потребно је, даље, не правити сталне експерименте са стрпљењем народним и не говорити му о оном, од чега он нема непосредне користи. Празна патриотска декламовања, какви су до данас највише бивали говори за народ, остајала су без икаквих јачих моралних ефеката. Илп каква пма смисла — а то се догађало — купшти сељанке п држати им поуке о народној орнаментици п позивати их да не остављају тај дангубни посао, говорити им то у ово вријеме, кад свака радна снага толико значи и кад је сваки сат узалудно утрошеног времена чист губитакг Најпаментније је, с тога, препустити „Просвјети“, да она у здоговору са својим локалним организацијама уреди сав тај рад. Тамо, гдје не буде нашла повољне и агилне људе, она ће их ангажовати, да у својој околици, према потребама тамошњим, са свима упутствима од наше стране, почну свој рад; тамо, гдје не буде таквих људи, она ће згодним пвабором општијих тема упуштати људе из своје средине или из других крајева да они почну. „Просвјета“ ће тај тешки посао моћи да врши сада лакше, јер јој је већ отпала из дјелокруга обимна акција на привредној организацији.

Други фактори за народно просвјећивање то су народне књижнице. Г. Павле Поповић имао је доброту, да спреми реферат о организацији њиховој и ми ћемо пмати част, да га сјутра саслушамо.

У друга пштања о народном просвјећивању п о другим установама, које су средство за тај циљ, ми нијесмо улавили у овом нешто и сувише општем реферату. И то с тога, што извјесна пштања или не држимо још зрелима за нас (као такозване „Велике Школе“) или, што нам је за њих у овај мах мање стало. Главни циљ ове наше читаве акције био је више, да претресемо услове могућности једне чвршће организације свих наших културних друштава са напоменама о раду, него да дефинишемо детаље у правцу рада. Јер то ће морати да се конструише на специјалним основама и имаће да буде дио рада главне организације, од које зависе први услови о фундирању п обимности свега потхвата'

Предсједник г. Стојан Новаковић: Господо! Сада отварам дискусију о овоме предмету, које обухвата предавање; јавља ли се ко год за ријеч,

Г. Сава Урошевић има ријеч.