Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

МО

имања оставио као фонд за стварање српског Универзитета. „Приход од имања овог фонда — налаже изрично Коларац у свом тестаменту 25. фебруара 1877. — да се непрестано капиталише дотле, док имање фонда на нарасте толико, да се од прихода тог фонда може подићи и издржавати Српски Универзитет, па макар то било после моје смрти на тридесет и више година. Кад капштал фонда буде толико нарастао, колико је нужно за издржавање Универзитета, Универзитет ће се подићи без обзира да ли ће тада постојати у Српству Универзитет или не. Универзитет треба да се назове: Универзитет Илије М. Коларца, основан сопственим трудом на корист свог народа“. Прошло је одиста „тридесет и више година“ како је Коларац умро 1878. његов фонд одиста је нарастао толико, да се од прихода може „подићи и издржавати“ један потпун Универзитет, п време је одиста да се мисао завештачева једном оствари, у једино могућем облику Народног Универзитета. Коларчев фонд за Универзитет данас износи близу 8 милиона (2,700.000 динара), годишњи приход његов је око 120.000 динара, а то је довољно за Народни Универзитет. Тридесет а можда и више наставника, изабраних међу данашњим универзитетским наставницима и међу осталим најбољим научним радницима, могу, помоћу тих средстава, држати популарна и синтетична предавања из свију наука и научних области, и држати их неколико месеци, цело школско време, од јесени до пролећа, и ставити својим слушаоцима на располагање потребне локале, довољну библиотеку и лабораторије. Ако би се остварила ова мисао, ако би се савладале све тешкоће због којих труну узалуд велики новци у времена најјаче потребе за народним просвећивањем, онда би народно просвећивање добило најпоузданији основ за своје даљње развијање. Тај нови Универзитет, Коларчев по идеји, средствима п имену а народни по своме карактеру, био би центар, подлога, жижа за рад на народном просвећивању. Он би прикупио радне снаге, он би извео систематску организацију рада, он би давао правац и модел предавања за народ и опште наставе, он би најзад, у недалеком вримену, створио нове радне снаге, које ће, после, још боље и још пуније развити посао. Надајмо се, да ће сви чиновници од којих буде зависило стварање овог Универзитета, разумети вапијуће потребе за народним просвећивањем у једном народу, који — да не кажемо него ово — у пркос признатој бистрини и даровитости п својој познатој најлакшој азбуци на свету, има највећи проценат неписмених.

Што се тиче рада на оснивању градских књижница, који је само један део општег рада на просвећивању, и ту се у нас опажа жив покрет. Многа од поменутих друштава, и установа, имају као главни задатак оснивање књижница, као што и књиге п расправе које сам поменуо, говоре највише о књижницама, говорећи о просвећивању уопће. Стање књижница знатно је боље према ранијем стању и стоји доста добро.

У Србији Културна Лига највише ради на оснивању књижница и за кратко време има релативно велике успехе; Министарство Просвете такође помаже. У Београду има више јавних библиотека: Народна Библиотека, семинарске библиотеке на Универзитету библиотека Академије Наука, библиотека Богословије, библиотеке гимназија, Министарстава и друге. У Крагујевцу је стара државна библиотека, одељак Народне Библиотеке београдске; тако пу Нишу, где је библиотека новија. У Лесковцу, Зајечару, Неготину, Јагодини, Пироту и Лозници. такође јавне државне библиотеке са општинском помоћу, п оне су, као и крагујевачка и нишка, под окриљем Народне Библиотеке београдске. Културна Лига основала је неколико библиотека по варошима, у којима не постоје државне библиотеке. Тако у Ужицу она има своју библиотеку, са 424 књиге и са свима српским часописима; у Књажевцу са 461 књигом и са 9 часописа, у Крушевцу са 580 књига, међу којима су и оне на туђим језицима; у Ћуприји са 1160 књига и 12 часописа, у Врањи са 2098 књиге и часописима; У Параћину и Лесковцу библиотеке се овај час оснивају. Културна Лига основала је више библиотека по варошицама: у Куршумлији са 47 књига, у Сурдулици са близу 90 књига, у Сврљигу са 144, у Соко-Бањи са 147, у Брусу са 188, у Гроцкој са 240, у Пожези са 255, у Бајиној Башти са 278, у Жабарима са 290, у Бољевцу са преко 500, у Рековцу са 711 књига; старе су библиотеке у Варварину и Свилајенцу (ова последња има преко 2000 књига). Културна Лига почела је оснивати своје библиотеке и по манастирима, где већ иначе постоје старе манастирске библиотеке; тако је основала нову, своју, засебну библиотеку у манастиру Јошаници са 86 књига. Културна Лига осно-